Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

389

ГРАБАНСКА ОДГОВОРНОСХ НАШИХ ПРИВРЕДНИХ ОРГАНИЗАЦИИ

гационо право, по својој суштини и функдији, у ствари једно и јединствено ( 7 ). Но, када већ поменусмо правку херминологију, могли бисмо, мислимо, овде такође констатовати и рећи: да поменуха скица Законика, и у хоме погледу схоји на одговарајуВој висини. Она нас, управо, по своме схилу и језику, похсећа и на познахо велико законодавно дело нашег схарог југословенског научника Балтазара Богишића: Опшхи имовински законик за Кгъажевину Црну Гору од 1888. године. И хај законик je, найме, по опшхем мишљењу писан, једним добрим, хо јесх лако разумљнвим и присхупачним народным језиком ( ч ). Познахо je, меВухим, да право у својој одговарајућој унутарњој изградњи чесхо усваја за своје хехничке хермине и оне изразе који су формирани у другим научним и схручним обласхима или у хекуИем, обичном живоху, па за њих веже одреЬене појмове, чак и хако, да се значење тих израза после више не подудара са њиховим првобихним значењем. И лепо je речено: да je свака наука у схвари само један добро изграЬени језик (»Toute science n’est qu’une langue bien faite«). То, без сумње, највише важи баш за правку науку и гьено целисходно и добро изграђиваље. 4. ГраЬанска одговорност федерацще и других друштвено-политичких заједница за обавезе предузећа. По нашем Основном закону о предузећима: „Федерацией и друге друштвено-политичке заједнице не одговарају за имовинскоправне обавезе предузећа, осим ако то није одрећено законом или ако су оне уговором преузеле одговорност за обавезе предузећа” (чл. 21 сх. 4). А хо схварно значи: да одговорносх федерације и других друшхвенополихичких заједница за имовинскоправне или грађанскоправне обавезе предузећа, по правилу, хо јест ако она није изрично предвиЬена законом или одговором, не посхоји. То исхо, без сумње, важи и уколико се хиче, хо јесх уколико би се евентуално хицало, одговорносхи федерације и других наших друшхвено-полихичких заједница за имовинскоправне обавезе самосхалне организации са својством правног лица у предузећу. Мада о хоме у истом закону нема непосредних и изричних одредаба. Уколико смо могли запазити, у поменутој скици Законика о овоме виду одговорносхи нема непосредних и посебних одредаба. Сматрамо, пак, да би такве одредбе у будућем, коначном тексту нашег Законика о облигацијама требало изрично предвидети. То несумњиво захтевају и потребе данаппьег промета робе и услуга у нашој земтьи. Ово у вези и са познатим развојем и јачањем кооперације и, уопште, сарадње наших и страних предузећа и других радних организација и установа у привреди.

(О Напомшьеыо у вези са овим, да по нашем Уставу у наддежност федерације у области законолавства спадају и сада, пород осталог, нотпуни закони о облигацией им и другим основним имовинскоправним односима (в. чл # 161 Устава). Овг уставне одредбе, найме, уколико смо могли запазити, нису замењене односно измењене ни познатим уставным амаидманима XV и XVI, о којима се, и у нашој јапности, иначе доста дискутовало.

(?) Y својим претходним напомгнама уз поменуто де\о професора др Константиновића, поред осталог, каже: да се изради скице Законика пошло са идсјом „да то буде оно што правит щи зову популарап законик, то јсст законик чије ће одредбе у највећој мог\ћој мери бити лако разумл>нве и неправнидима. . . А то се могло постићи најнре пзбегавањелт стручне терминологије и оггисивањем онога што се иначе међу стручњацима озпачава једном реад. Отуд je произишло знагно проширетье текста" . . . (стр. 9).