Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

427

ПРИЛОЗИ

не могу сматрати демократским, као што je случај са обавезним заступањем од стране адвоката и са достављањем за које се старају странке преко помоћног судског службеннка. Поред тога, Законику се може замерити и један формализам, какав срећемо у старим процесним системима, као што je француски. Осим тога он je за наше појмове врло сложен. Замерке које су у току дискусије о реформи правосуђа упућене нашем поступку да je формалан и да садржи много сувишног, изгледају, најблаже речено, претеране у пореВењу са формализмом и компликованошћу Законика. Посебно, није прихватљив низ одредаба заснованих на законској доказној теорији, упркос проглашеном пркнцхшу слободне оцене. Има се утисак да су редактори сматрали да ће бити целисходније да се, уместо револуционарннх промена, задржи стара процесна машина, која можда није брза, али je опробана, уходана, добро позната и сигурна. Но, као противтежу овом конзерватизму, за поједина питања срећемо и нова решења, која својом оригиналношћу и целисходношћу указују на спремност да ce пође новим путевима. Добро би било кад би напш правници у току рада на ревизији парничног поступка, и на изради нацрта за извршни и ванпарнични, та решења имали у виду. Позитивну одену заслужује Законик и за своју исцрппост, као и за јасноћу стила којим je написан. Укратко, он je творевина која може и да инспирише, што je истакнуто у кратком предговору уз немачки превод.

Б. Познић

НОВИ ГВАТЕМАЛСКИ ПРОТОКОЛ У МЕЂУНАРОДНОМ ВАЗДУХОПЛОВНОМ ПРАВУ

Р евши ja Варшавске конвенције на Мећународној дипломатској конференцией за ваздухопловно право у Гватемали од 9. фебруара до 10. марта 1971. године. Y фебруару и марту ове године у Gvatemala Sity (Гватемала) одржана je Међународна дипломатска конферендија за ваздухопловно право, на којој су ревидиране основне одредбе Варшавске конвенције из 1929. године и Хашког протокола из 1955. године, на тај начин што je уведена објективна одговорност међународног ваздушног транспортера за смрт и повреду путника. Гватемалску конферендију je сазвала Међународка организација пивилног ваздухопловства, која ради као спедијализована агенција Уједињенпх Нација са седиштем у Монтреалу. Конферендије je био да се на нивоу владиних делегација чланица поменуте организације (ИЦАО) финализује петнаестогодишњи рад специјалног Правног комитета у погледу основних одредаба о одговорности међународиог ваздушног транспортера према путницима у случају авионских несрећа. Нацрт новог меЬународног документа припрем/ьен je у намери да се на савремен начин усклади природа и обим одговорности компанија са потребом повећане правке заштите путника, зависно од измењених економских услова у свету