Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

445

ПРИЛОЗИ

дица оваквог закона није ни изблиза утврВено ни одређено да би се могло дати нравно мишљење. Најзад, комисија je сматрала да би се намераване измене и допуне Закона могле врпшти сагласно Уставу само ако се утврди противуставност оспорених одредаба постојећег закона, а то практично значи да би требало сачекати одлуку Уставног суда, пред којим je већ покренуто ово питање. Правни савет je, међутим, на следећој пленарној седници (31. јануара 1969) наставио са дебатом. Основу за рад предсхављао je елаборат председника Савета, др Николе Балога. Он je у свом предлогу мишљења изложио следеће основне идеје: 1. Могу се мењати и прелазне одредбе закона са ретроактивним дејотвом и то без обзира на време, као и без обзира на то да ли je однос који je успостављен конзумиран у моменту доношења закона са ретроактивним дејством или не. 2. Међутим, ове се промене могу доносити под одреВеним условима и без нарушавања уставних начела из чл. 154. Устава. Ови „одређени” услови су следећи: а) Однос који се успоставља са повратним дејством мора да буде у складу и са свим другим одредбама Устава. Ово практично значи да се заводу „Југославија” не би могла одузети средства која je стекао од момента његовог оснивања, тј. ex nunc, без правичне накнаде; напротив, средства стечена у бившој ЈЗО до њеног престанка могу се и сада одузети без накнаде. У овом случају ради се о новцу стеченом ex lege, а не радом једне радне заједнице. Осим тога, уставна норма о забрани одузимања средстава без накнаде не односи се по самој природи ствари на новац, jep се новац не може „накнадити” друкчије него новдем. Према томе, „ако су та средства дата једној радној заједници, могу се и одузети вољом онога који их je дао, али само законом, респектујући и друга изнета начела, као и накнађивањем противвредности матер ијализованог рада, као и друге вредности стечене радом”. У погледу припадности средстава ЈЗО истине се да су то средства свих осигураника, који, „као скупност субјеката осигурања ... чине трајну ризичну заједницу и њихове премије су заправо њихова средства чијим манипулисањем, у складу са законом ... рукују радни колективи заједнина осигурања ...” Зато, „када овакав правни квалитет средстава »ex lege« стиче једна радна заједница, онда исто тако »ex lege« може ретроактивно да губи та права... поготову што у нравном квалитету ових средстава веома велику улогу играју потенцијална права осигураника на та средства, иако они немају право коришћења и располагања, тј. право да управљају тим средствима у цивилноправном смислу". б) Треба да се респектују у пуној мери законита права која су остваривана од стране правног или физичког лица на ко je се ретроактивност односи. То значи да се не могу довести у питање радње ко je су вршене у складу са законом и то ex fune; активно вршегье самоуправных права у односу на дату имовину у складу са тада важећим законом (непосредно ангажовање, наменско трошегье, итд.), изузев ако су вршена мала fidae (то je ствар конкретног испитнвања).