Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

634

АНАЛИ ПРАВНОГ ФА KYAT ETA

Републиком. Комисија je добијала на стотине жалби због повреда основних људских права у овој земли и веома ефикасно сарађивала с владом Ао миниканске Републике, упућивањем својих посматрача у ту земљу и даванем препорука Влади о мерама које би требало да предузме за отклањање повреда основних грађанских и политичких права и слобода грађана у Доминиканској Републици. Y посебно j глави, изложена je активност интер-америчке Ко.лшсије на изради и прнпреми студија, конвенција и извештаја, организовању специјалних курсева итд. с циъем да се што ефикасније унгпгређује развој и заштита права и слобода граЬана у оквиру интер-америчког система. На крају свог излагања о активности интер-америчке Комисије за лудска права, А. Schreiber, резимира досадашње искуство Комисије у остварењу њених дидева и указује да резултати које je Комисија постигла изгледају још скромнији у поређењу са озбиљношћу и сложеношћу функпија ко je су јој поверене. Случај Аоминикаиске Републике може послужит као пример успешне сарадње унутар интер-америчког система заштите људских права. Међутим, низ неуспелих покушаја да се с владама других Америчких држава успостави контакт на том плану, показује колико су крупне препреке и отпори на које наилази Комисија у свом раду. Ипак, закључује A. Schreiber, делатност интер-америчке Комисије и техника коју примењује у реализацији својих задатака, у одсуству једне обвезу^'уће, опште прихваћене конвешгије за заштиту људских права, може послужит као модел организована међународне акције за унапређење развоја и заштите основних права и слобода човека и у другим регионима света па и на универзалном нивоу. Иако готово све мейународне когшенције и документа садрже декларације о заштити људских права, ефикасност те заштите практично je ослаблена озбиљним отпорима који постоје како унутар држава тако и у међудржавним односима. Рад dr. A. Schreiber, на посредан начин, указује и на историјску иронију, с обзиром на тешкоће, политичке притиске и флагрантне повреде основних права појединаца и трупа, која прати настојања и акције за унапређење и респект основних вредности цивилизованог света: слободе и права човека. Опрезност држава да приступе ратификации једне обвезујуђе конвендије за заштиту људских права, правда се „аргументом” о потреби постепеног сазревања меВународних услова као основној премией за остварење ефикасне заштите и уважење људских права и слобода, који у ствари фингира политичке мотиве отпора државника да се конституции? националне обвезе на поштовање људских права што предпоставла и примену одговарајућих санкција у случају њихове повреде.

Весна М. Јанковић

AP БОЈАН ЗАБЕЛ: ПОСЛОВНА ТАЈНА, Београд, 1970. схр. 111 Y систему робноновчаних односа пословна тајна, као правна категорија, добија своје посебно место. Др Бојан Забел, као правник и теоретичар, уочио je значај гштања, na je монографијом под насловом „Пословна тајна” покушао да да свој допринос у овој области права. Материју о пословно ј тајни аутор je изложио у оквиру осам i лава. Поред одрсђивања њеког појма, утврђивања заштите, њеног разграннчења од сродних правних института и њсног регулисања од стране различитих правних правила, аутор je приступио и утврђивању правке природе пословно тајне. Поред тога, покушао je да укаже и на оправданост њеног постојања у правном систему уопште, па и у југословенском праву. Прилаз постављеном предмету разматрања je превасходно прав™. МеЬутим, и поред страде коју аутор већ на почетку даје, да je по својој професионалној оријентадији правник и да због тога не треба очекивати