Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

644

АШЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Овакво стање довело je до својеврсне опструкције робова. Пошто су устанди сурово угушивани, робови су прибегавали пасивиом отпору. Најболе сведочанство о томе да je баш Колумела. „Робови пољима причињавају огромну штету. Они дају другима у најам волове. Рђаво хране њих и осталу стоку. Слабо ору землу; приликом сетве троше далеко више семена него што je то потребно. Не старају се о томе да семе бачено у земљу добро клија, а кад га довозе на гумно чак смањују његову количину за време вршидбе било утајом једног његовог дела, било небрижљивим радом, јер они и сами краду жито а од других га лопова рђаво чувају. Најзад код примања жита они нетачно показују његову количину код записивања” ( 15 ). Чигьеница je, a њу су залазили и стари писци, да су робовласнички односи у кризи. Али како je пребродити? Колумела сматра да робовима одгојеним у кући треба посветити више пажње. Робшье које имају потомство треба ослободити од рада а оне које имају пуно деце, пустити на слободу. Што се тиче обраде земљишта, Колумела саветује деобу на ситне парцеле, али само на удаленим и нездравим местима, и давање у закуп. Закупца писан назива колон (colonus). Речју колон у почегку се називао сваки землорадник a касније и исељеник у колоиије. Од времена Августа ова реч се употреблава у значењу закупай. Y то доба колонат постаје раширена појава. Песник Хорације сведочи да je на свои поседу не баш великих димензија имао 5 колона којима je дао землу у закуп. Из Колумелине књиге се може закључити да je и у његово време то била разграната појава. Али поставлало се питање рентабилности колона. Да ли дати земл>у у закуп градским колонима (colonus urbanus) или онима који су рођени на земли. Колумела je енергичан у захтеву за ове друге. Он вели да су градски колони лењи и нерадни, поготово join ако су били физички привлачни и лубимци господара. Ако им се пак и да земла у закуп, мора се у захтевима бити знатно строжији. Поред тога, закупай, према Колумели, мора бити озбилан човек и по могућству средних година како не би био неискусан, а ни сувише стар да се са њим не би шегачили. Пожелно je да буде и ожењен, јер су за његову жену предвиђена посебна задужења Колумела се залаже за дугорочни закуп, јер честа смена закупца није корисна. Закуп je углавном новчани, али су постојале и извесне натуралне обавезе, као лиферовање дрвета, на пример. Као сметња колонату јавила се појава презадужности колона. Појединци су се толико били задужили да, како каже Плиније Млађи, нису ни покушавали да се испетлају из дуга. Колумела ове даје мудре савете. Он сматра да се не треба стриктно придржавати рокова, jep се на тај начин колони везују за землу. Вероватно несвесно, Колумела предлаже решење које je можда излаз из кризе, эли полако и сигурно утире пут феудалним односима. Jep баш je та везаност за землу карактеристика положаја кмета. И мада je пут од колона до кмета join увек дуг, Колумела je назначио оно што ми данас називамо почетном краја Римске Империје и робовласничких односа уопште.

Срћан Шаркић

(is) Columella, Dc re rustica, I, 7, 6—7.