Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
них односа у данашње време нема. Може се говорити. ..сама м совјетској МеЬунарОдног права'Х“). Кожевников je- у том погледу још јаснпји: Он je Ьдлучно против шДблонског решавања меКународно-правних проблема и указује' да ie r плану, глобались-одрелттттт~ позттттттЈу .д__однос СССР-a према нормам 0 лтрћународног права. На тШ'плану позиција СССР-a „произилази пре света, из интереса обезбеђења сопствене безбедности и интереса обезбеђења праведног и демократског међународног мира, како у области политичких, тако исто економских и других односа”( 7 )формирање двају антагонистичких врших Формапија HATfX-и Варшавског пакта, у Мађарској 1956., р војна интервенсдија Совјетског Савёз а. / уел о вили су покретање дискусије о относима између соци/алистичких држава.| на Југославију 1948. пруЖио je такоlхГ ооил>е маТсријала. bìnje без значаја ни чињеница да, после распуштања Коминформа 1956, социјалистичке земле нису биле обједитвене једном политиком организацијом, ко ja би могла преузети улогу арбитра у случају евентуалног спора. Иницијатива овога пута долази од сов јетске вла’де. I' у Y Декларацији од 30. октобра 1956. „о развоју и учвршћењу пријатељства и сарадње измеВу СССР-a и других социјалистичких земаља” побројани су приннипи на којима треба да се темеле односи. Политика миролубиве коегзистенције je основ_спољне политике - СССЕ-ау - односу. на свет као целине, констатује Декларација, а потом додаје; „Земле велике заједнице (Communauté) социјалистичких народа, везане заједничким идеалом, изградње социјалистичког друштва (société) н принципима пролетерског интернационализма могу заснивати своје односе само на принциравноправности,/ поштовања териториј алног интегритета и полптичке независностн, 'суверенитета и немешања у унутрашње послове других( 8 ). ( Годину дана касније, на саветоватьу 17 комунистичких и радничких партија социјалистичких земала, Москвй од Т4 до ПзГНОВвИ - - бра~1957. године, пошло се корак дале| Y Декларацији усвојеној тим поводоигкбнстатује се: „Социјалистичке државе су уједињене у јединствену заједницу тиме што су (ЈтупилеГ нlГoшнти пут сощцализма. погребом за узајамном подршком и помоПи, истоветношћу- интереса и цилеваДГ борби протгГвНјШгериЈализма, за победу социјалшмаlг~кБмунизма, за све~заједничком идеологијом марксизма-лењинизма”( 9 ). \/
(6) Межд. право. Москва, 1947, стр. 17. (7) Ф. И. Кожевников: Учобное посебие по межд. публичному праву, Москва, 1947, стр. 43.
(8) La Documentation Française, No 2450, 18 Aot 1958.
(0) Институт за изучавање радничког покрета, Билтен бр. 5/1957, стр. 4. Декларацију су усвојили представници: Албанске партије рада, Бугарске Ком. партије, Мађарске соц. рэдничке партије, Вијетнамске партије трудбеника, Соиијалистичке jeдинствене партије Немачке, Комунистичке партије Кине, ЈСорејске партије рада, Монголске народне револуционерне партије, Пољске уједињепе радничке партије, Румунске радничке партије, Комунистичке партије Совјетског Савеза, Комунистичке партије Чехословачке. Партије ко je нису учествовале на саветовању. истине се у документу, оцениће и саме ренштн како да поступе у погледу мишљења изнетих у орој Декларацији.
11
СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЗЕМЉЕ И МЕБУНАРОДНО ПРАВО