Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРАВА ГРАЂАНА ПО ЈУГОСЛОВЕНСКИМ БУРЖОАСКИМ УСТАВИМА

Y свим европским буржоаским уставима постоји један део који прокламује, поред осталог, и лично, права граћана. Прописи тога дела одређују правки положа] (статус) личности, човека и грађанина у буржоаском друштву. Ове формулације у буржоаским уставима резултат су борбе за „личне слободе” везане за појаву капитализма, у којој граћанска гсласа настоји да остварп пего дне политичке и економске услове за своју владавину, уста] уЬи против феудализма, ко] и држи у зависности радну снагу, сељачке масе, неопходне индустријском развоју који она носи. Успеси у то] борби праћени су, често, доношењем и извесних посебних докумената у којима се формулишу „лична права и слободе”. Такав ]едан докуменат помшье се у многим историјама уставности под именом »Magna Carta«, донет у Енглеско] 1215. г. Поред прокламовања „владавине права” у њему се формулишу, тако исто, и нека „основна лична права” човека. После овог, долазили су и други документи, који су проширивали та права, сразмерно јачању капитализма и буржоазије у оквирима енглеског феудалног друштва. Доношењу сличних докумената у Епглеско], као и другим европским земљама, претходила су „филозофска схватања”, односно, и одређене идеологије о „личним слободама”. Познато je да се, током XVII и XVIII века, настоји на афирмацији учења о „природним” и „вечним” правима човека, ослоњена и на иде]е о „друштвеном уговору” (у Енглеско] филозоф Locke, а у Француско] су разраВене нарочито од стране Монтескиеа и Русоа). Y основи ова „природна права” унета су доцније у декларације уставотворних скупштина после победе буржоазије у буржоаским револуцијама, а при доношењу првих устава, и у те уставе. Познато ]е, исто тако, да je таква декларација донета прво у Америци 1776. г. чије су одредбе ушле доцније и у први амерички Ycraß од 1787. године. Одатле су се и пропшрила схватања о потреби доношења писаних устава и о конституисању и личних права и слободй граБана, као „вечних” и непроменљивих права, везаних за „уставност” и контролу уставности закона, итд., као велшеих тековина граЬанског друштва. На то су се надовезале и уставне формулације о буржоаско-демократском систему вла-