Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

179

О ПОЛОЖАЈУ ЧОВЈЕКА Y ОРУЖАНИМ СУКОБИМА

једно представља његов напредак, али je тешко рећи шта више унапређује посхојеће меБународно ратно право и на чему би требало нарочито настојати приликом остварења програма реафирмације и развоја меВународног хуманитарног права о оружаним сукобима ( 11 ). Не умањујући значај сваког од набројених питања, ми бисмо истакли једно питање као одлучно за потврду да се рад на развоју меБународног хуманитарног права о оружаним сукобима бави и новим питањима ко ja су блиска савременим концепцијама о одбрани слободе и независности народа од евентуалне агресије, или правом на стицање прокламоване, али join неостварене слободе и независности. Широко засновала савремена организација одбране земље од агресије тражи да се савременије посматра питање правног положаја припадника оружаних снага у оружаним сукобима, а то значи да се оствари и његова потпунија меВународноправна заштита. Y унутрашньим правима многих земаља могу се наћи разлози који говоре у прилог том захтјеву. Упоредноправна анализа страних законедавстава указује на то да би у многим земљама, нарочито мањим, читаво становништво учествовало у одбрани земље. То би се могло сматрати одреБеном законитошћу у савременој концепцији одбране народа од агресора. Разумије се, друштвено-економска основа и друштвени разлози који у свакој земЛзИ посебно условљавају одређену концепцију одбране, често нису идентични па ни слични. Разликују се и облици и организација, а не само друхптвена база и класна улога тако замишљене одбране. МеВутим, један од елемената који спаја поједине облике и степене организоване одбране земље јесте човјек, односно припадник те одбране. Та чшьеница представља широку основу за приближавање схватања, за остварање консензуса да се у меВународном праву савременије одреди статус оних који учествују у одбрани земље од агресије. МеВународно право пружа ту заштиту припадницима оружаних снага. Оно дијели становништво земље на ратујуће и нератујуће. Ратујућим лицима пружа једну, a нератујућим другу и друкчију заштиту ако падну под власт непријатеља. То произилази из познатих одредаба позитивног меБународног ратног права, које не би требало овдје посебно тумачити. (Хашки правилник о законима и обичајима ратовања на копну, из 1907. године, и Женевске конвенције о заштити жртава рата, из 1949. године). Те одредбе о припадницима оружаних снага примењују се како на припадника копнене војске, ратне морнарице и ратног ваздухопловства, тако и на припаднике разних јединица и служби које организовано оперишу ако по унутрашњим прописима припадају оружаним снагама и ако испуњавају ова четири услова: да њима руководи лиде које одговара за њих, да носе одреБени знак припадности својим оружаним снагама, који се може уочити на растојању, да носе оружје отворено и да се држе правила ратног права. Право на ту заштиту има и становништво које се пред непријател>ем који надире хвата оружја да би му се одупрло, a није имало времена да се организује по наведеним прописима, под условом да

(и) О с ил', почетог рада Ујсдињених нација, посебан значај нлшће друга Конференција експерата влада за реафирмашцу и развој меЬународног хуманитарног права, коју, у мају 1972, годије, сазива МеЬународни комитет Црвеног крста.