Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

243

ПРАВЫЙ СИСТЕМ и ЗАКОНОДАВСХВО БОСЫЕ И ХЕРДЕГОВИНЕ 1878—1914

до извјесне реорганизације босанске управе, наредбама о власти земаљског поглавара( 36 ), и земаљске владе( 37 ). Тек пошто je средином 1882. у суштини довршен систем организације власти, почела je Аустро-Угарска интензивно замјењивати османско законодавство својим прописимаС 38 ), тако да je 1914. остало на снази још света неколнко турских танзиматских закона( 38 ). Најважнију нормативну активност испољава Аустро-Угарска у финансијским, царинским и пореским пословима. Босна и Херцеговина je већ децембра 1879. укључена у монетарно и царинско подручје Монархије( 40 ). Y погледу непосредних пореза Аустро-Угарска je задржала у БиХ утлавном османски порески систем, који je постепено усавршаван законским и административним мјерама. Основни непосредни порез, који je Монархија задржала читаво вријеме своје управе у БиХ. била je земл>арина, тзв. десетина, која се по османском закону из 1871. наплаћивала у новцу( 41 ). МеВутим, систем посредник пореза, тј. трошарина, царина и монополи преузети су у цијелости из Монархије. Читав финансијски систем био je поставлен тако, да се трошкови земаљске управе покрију приходима прикупљеним у БиХ. Y току свих 40 година своје управе, Аустро-YrapcKa je успјела држатн равнотежу између прихода и расхода у босанском буџету( 42 ). Може се рећи, да je правки систем, као и цјелокупна аустро-угарска управа у БиХ, имао дијелом, посебно до 1910. године, карактер једног провизоријума, и да je до краја остао нејединствен и противрјечан, а понекад и у раскораку са друштвеним односима на које се морао примјењивати. Тек након анексије 1908, када je положај Монархије у БиХ правно дефинитивно ријешен, и попето je 1910. почео радити први босански Сабор, могла je Аустро-YrapcKa одлучније кренути у рашчишћавање унутраппьих противрјечности, па и оних у правном систему. 2. Све до увођења Устава у Босни и Херцеговини, 17. фебруара 1910, припадала je законодавна власт аустроугарском цару и крал>у, као апсолутном носиоцу власти у овој крунској покрајини (Reichsland). Сва законодавна власт припадала je искључиво цару. Свака његова наредба имала je снагу закона и није била везана за прихватање од било кога другог органа. Зато до уво Вења Устава није у Босни постојала разлика измеВу наредбе и закона( 43 ). Паредбе и законе je супотписивао заједнички министар финансија, у чијем ресору су израђивани пројекти ових аката. Међутим, поступак доношења једне наредбе или закона до његовог подношена цару на санкционисање био je врло сложен, везан за однос снага и тенденција унутар Монархије и за меВународну ситуацију, пошто

(зе)Наредба заједничког министарства о власти земаљског поглавице и његова замјеника. Гласных закона и наредаба за БиХ, VI/1912, 113.

(37) Наредба заједничког министарства финансија о организации и власти зем. владе за БиХ, Гласник закона и наредаба за БиХ, Х/1912, 167—168.

(38) E. Ei chler } н. дј., 105—211. (39) Др Еуген СладовиЈл, Управна наука и управно право БиХ, Сарајево 1916, 80—81.

(io) F. Schmid, н. дј., 751—794.

(41) Ludwig Dimitz, Die forstlichen Verhältnisse und Einrichtungen Bosnien und der Hercegovina, Wien 1905, 81.

(42) Ближе о томе, Др Мехмед Спахо, Финанцијске прилике Босне и Херцеювине од 1878 до 1918, Календар „Народна узданица”, 11/1934, 81—99.

(43) Др Е. Сладовић, Y нравна наука и управно право БиХ, 81.