Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

781

НЕОБЈАВЉЕНИ НАЦРТИ УСТАВА Y СРБИЈИ

ње о потреби укидања или мењања уредби и закона. Осим тога, ни једна уредба не може бити поднета кнезу од стране Совјета, докле Веће не изјави да су „уставу сходне”. Саветодавна улога Већа одражава се и у томе што Нацрт прописује, да ће се кнез саветовати са Већем о свим важнијим пословима спољне и унутрашње политике, али се изричито утврВује да ће кнез о томе решавати. Аржавно веће на известан начин учествује и у законодавству. Наиме, уколико кнез сматра да треба прописати „неке привремене законодавне мере” то ће учинити у споразуму са Већем или кад Совјет одбије законски предлог кнеза, а кнез се не сложи, онда се одговор Совјета шаље Државном већу. Уколико Веће оцени да je кнежев предлог уместан, Совјет мора прихватити кнежеву иницијативу. Веће има и неке функције које имају извесну нормативну улогу. Решава самостално или на предлог попечитеља о установљењу нових звана и о томе кнезу подноси своје одлуке на потврду. Y споразуму са кнезом утврђује плате чиновницима. Такође утврђује порез и предлаже кнезу завоВење приреза. Ове предлоге треба да прихвати Совјет а кнез их коначно потврђује. Нацрт Матије Вана je интересантан али он није одраз дубљег познавања политичког стања Србије од стране вьеговог аутора. Наивно je било веровати да ће се Државно веће као нови политички орган моћи да конфронтира још увек доста компактној уставобранител>ској групи окупљеној у дотадашњем Совјету. Очигледно, да се за време уставобранитељске владавине извесна померања у корист кнеза пису могла решавати уставним путем, ту je био потребан далеко радикалнији захват. Кнез Александар Карађорђевић у време појавлшвања поменутих нацрта није се довольно учврстио и није могао за релативно кратак временски период да окупи и организује око себе своје истомишљенике. С друге стране, присталице династије Обреновића били су веома активни у онемогућавању многих кнежевих акција, a уставобранитељи такође нису желели кнеза са значајним функцијама власти. Зато je нацрт остао мртво слово на папиру, jep следеће године односно неколико меседи касније фебруара 1847. долази до новог Нацрта Фрање Заха чије су интенције исте као и Матије Бана. Захов Нацрт такође не представља један целовит уставни про jeкат. ( и ) То je допуна постојећег Устава од 1838. где je највише простора посвећено врховним органима државне власти. Зах разматра и друга питана као што су: положај цркве и слобода вероисповести; политичка права и слободе грађана; јавност рада државних органа и др. Зах се залаже за реформу постојећег Устава jep по његовом мишљењу само се „реформами може вратити уваженье кнезу” с обзиром да je до сада у револудијама „уважење кнеза и извршне власти највише страдало”. Основне исправке које би по мишљењу Фрање Заха у Уставу од 1838. требало извршити односе се на следећа питања: истицање веће улоге кнеза у систему власти с тим што би се истакла неприкосновеност личности кнеза и наследное! кнежевског достојанства у породшщ Карађорђевића. УвоБење одговорног министарства (насупрот Уставу који о томе не говори) и народног представНиштва ко je би имало утицаја на правительство нарочито код гласања

(и) Архив Ср Србије, Фонд Илије Гарашанина, 225.