Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

107

ПРИЛОЗИ

тора, које ипак дозвољава систему рационално понашање; растућа потрошња непродуктивных радника, који вшпе не чине периферну зону система; запосленост великог броја продуктивних радника у производили добара, која су намењена свом уништењу; очигледни недостачи агрегатне ефективне тражње и сл. Ако бисмо се у потпуности придржавали Марксове анализе, тада би вал.ало у основы прихватити Манделову сугестију за разликовање вишка произвола и вишка капитала. Као вншак производи економски вишак се јавља у виду оног дела укупне друштвене производив у датом временском периоду, који на тржишту не наилази на одговарајућу куповну моћ. Тржи шно нереализован производ значи одсуство реализације вишка вредности садржаног у њему као и непотврђивање у тој производили уложеног капитала. На другојс храни, вишак капитала представља онај део дрхштвеног капитала који не може да се профитоносно ннвестира у друштвеној пронзводњи због монополских ограшгчења система. На који начин се у савременим монополним економијама реализује економски вишак? Да би се одржао дати степей искорншћености капацитета, куповна снага неопходна за тржишну реалнзацију вишка производа обезбеђује се: высоким јавним и приватним задуживањем, инфлационим финанснрањем, различитим облицима прерасподеле националног дохотка, непродуктивном потрошњом а посебно дохоцима који имају свој извор у расходима на рекламну и продајну активност, те сувшпном потрошњом државног апарата (ко ja није неопходна за гъегово нормално функциони сање) и трупа са високим дохоцима, као к евентуалним повећавањима реалних најамнина. Тиме се елиминишу неповољне последние система расподеле дохотка на укупан ниво потроппье. С друге стране, излаз за профитоиосно инвестирање вишка гсапитала налази се у инвестирању у индустрију наоружања; извозу капитала, који нема само чисте облике производног улагања него и форму државних расхода у виду иностраних кредита, поклона или финансијске помоћи помоћу различитих планова развитка а посебно тзв. помоћи неразвијеним земл>ама; инвестирање у сектору индустрија услуга те рекламне и продајне активности. Судећи по тренду развитка ових појавних облика реализације вишка произвола и апсорпције вишка капитала, можда би се могло доћи до суда о тежњи пораста економског вишка, али замена закона о тенденцијском паду профитне стопе законом о порасту вишка нужно претпоставл>а развијену теоријску подлогу за кохерентно одређивање вишка и разчишћавања дилеме о судбини профитне стопе у монополном капитализму ( 33 ).

Мирољуб Лабу с

(зз) О томе в. Ј. М. Gillman, Das Gesetz des tendenziellen Falls der Profitrate, Frankfurt/Wien, 1969; Kapitalismus und Krise, Frankfurt/Wien 1970. Иначе je Gillmam npe Barana 1 Sweezya тврдио да вишак, дефинисан као разлика између вредности коју створе радющи, укључив утрошену вредност материјала, и њихових надница и плата као и потребне приватне потроппье, тзв. него социјални вишак, има тенденцију да расте, и да je основни проблем капитализма како га апсорбовати, в. Prosperitaet in der Krise, Frankfurt, 1968, c. 276.