Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

16

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

право човека: а) да ужива плодове свога рада и материјалног напретка друштвене -заједнице, и као појединац и члан радне заједнице, а ггрема начелу „сваком према способностима сваком према његовом раду” ( 2 ). б) на једнакост права, дужности и одговорности л,уди, у складу са јвдинственом уставношђу и законитошћу (Постоји дакле, само једна уставност и законитост у СФРЈ за све њене грађане!). в) на економску и социјалну сигурност и стабилност ( 3 ). Као основа ювих његових права, стоји човекова највиша обавеза по Уставу СФРЈ, да ради, и да својим радом обезбећује развитая материјалне основе сопственог и друштвеног рада и да доприноси задовољавању других друштвених ■потреба. Пошто je утврдио овакав садржај и значај ових основных права и дужности човека, па их, даље, на истом месту, учинио још и средишном основой самог друштвено-економског и политичког система у нас, Устав нм даје овоју највишу, уставну заштиту, и го просто на монументалној основи, речима: „... сваки облик управљања производном и другим друштвеним делатностнма и сваки облик расподеле који у виду бирократске самовоље и привилегија заснованих на монополистичком положају... изопачава друштвене односе засноване на оваквом положају човека, супро тан je појединачним и општим интересима човека и друхптвено-економском и политичком систему утврђеном у овом уставу” ( 4 ).

(2) Усвајањем овог начела, Устав je, да тако кажемо, укоренио економске разлике, јер плодови рада треба да припадну према способности?. la и раду, којн je свакн поједннац у стању да даде. За сада и ово je само делимнчно, јер степен развоја и стање матери]алних могућности, у садаљим условима, не допушта његово потпуно остварење, што се уосталом дугу je и нерепшвости проблема најспособнијих, проблема који представља неотклоњивн алн и нерепшви камен спотнцања, и најдубљу укутрашњу противречност, сваке тоталитарне егалистичке доктрине и њене политике.

(з) Иде ja да се обезбеди материјална сигурност и стабилност л. уди, на основу рада, иије ни нова, ни само наша, већ je део повезаности и „целике” света, која je у наше време добила своју свеопшту, светску, уяиверзалну основу, а и свој израз у Повељи Уједињених иација. Наше je овде начин утврђшвања тих права непосредно у самом Уставу СФРЈ, што им даје снагу правке обавезности и непроменљивостн на целој гериторпји СФРЈ, све дотле. док Устав не буде промењен или укинут! Види и закон о ратифккацији Пакта о меВународним, и културшш правlша (Сл. л. СФРЈ бр. 7/71).

(4) Односне одредбе II уводног начала гласе: ~Социјалистички систем у Југославији засннва се на односима међу људима кас слободним и равноправним пропзвођачима и ствараоцима, чији рад служи искл>учиво задооољавању њихових личних и заједничких потреба. Y складу с тим, непрнкосновену основу положаја и улоге човека чини: право човека, као појединца и члана радне заједнице, да ужива плодове свога рада и материјалног напретка друштвене заједнице према начелу: ~Свако према способиостима свакоме према његовом раду”, уз обавезу да обезбеђује развитак материјалне основе сопственог и друштвеног рада и да доприноси задово.ъаван>у других друштвених потреба; једнакост права, дужностп и одговорностн л>уди, у складу с једкнственом уставношћу н законитошћу; солидарност il сарадња радних л>уди и радних органшација, њихова заинтересованост и слободна иннцијатива у развијању производље и других др\чптвених и личних делатности у корист човека и вьегове дргтптвене заједнице; екоиомска и соција-\на сигурност човека. и политички систем пропзплази из оваквог положаја човека и •служи њему и његовој улози у друипву.