Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КРИЗА МЕБУНАРОДНОГ ВАЗДУХОПЛОВНОГ ПРАВА

Неуспех Римских конференција о отмицама ваздухоплова Y времену од 28. августа до 21. септембра у Риму je одржана међународна (дипломатска) конференција ваздухопловног права и ванредна скушптина Међународне организапије дивилног ваздухопловства са задатком да донесу нову конвенцију или допуне постојеће конвенције у борби против отмица и других видова напада на цивилне ваздухоплове. Обе конференднје су се завршиле безуспешно, јер ниједан од предложених нацрта за нови инструмент или за побољшање старше докумената није добио двотрећинску већину, иако се на њима радило више од годину дана. Неуспех овакве врсте, у основи редак у међународном јавном праву, овога пута je, перед практичних проблема безбедности у међународном ваздушном саобраћају, поставио и једно шире и принципијелније питанье о улози и ефикасности међународног ваздухопловног права уопште. Историјат проблема Непосредни разлог за сазивање двеју конференција на нивоу владиних представника била je досадашња неефикасност меЬународне заједнице у борби против отмица, саботажа и других облика напада на авионе у међународном цивнлном ваздухопловству. Y анализама, ко je су претходиле конференцијама, Међународна организација цивилног ваздухопловства (ICAO) je дошла до закльучка да се три постојеће конвенције о кривичним делима у међународном ваздухопловном праву Токијска из 1963, Хашка из 1970. и Монтреалска из 1971. године, споро ратификују или недоследно примењују у пракси С 1 ). Y свакој од ових конвенција фигурира иста и заједничка санкдија против учиниода отмица и других кривичних дела утрожавања безбедности ваздухоплова кажњавање криваца према националним законима земле у којој се затекну или њихова екстрадиција. Само пак, тумачегье ових одредаба, најчешће ускраћивање екстрадиције или примена благих и неефикасних санкција из националних закона, довели су до неуједначености у примени конвенција,

(1) Видети Резолуцију Сааета ICAO-а документу LC/SC CR из 1972.