Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

285

КРИЗА МЕБУНАРОДНОГ ВАЗДУХОПЛОВНОГ ПРАВА

два скупа дппломатска конференција, која je надлежна за нову конвенцију и протоколе старик конвенцнја и ванредна скупштина МеВународне организације цивилног ваздухопловства, ко ja je надлежна да мења и допуњује своју Повељу Чикашку конвенцију из 1944 године. Одлучено je да конференције, састављене углавном од истих делегата, раде наизменично, дан за даном. Уочи римских састанака појавио се и чтврти предлог, који je поднела Белшја ( 5 ), док je на самој дипломатској конференцији Грчка прштремила и пети нацрт за измену Монтреалске конвенције. Треба поменути да je на сазивање конференција у Риму велики утицај имала дискусија, односно Резолуцнја Уједињених Нација о тероризму, као и рад специјалног комитета УН о ширим проблемима тероризма. Најзад треба рећи да су на атмосферу уочи конференција утицале отмице авиона, које je тих дана извршио Израел над територијом друге суверене државе. Општи протести у свету и реаговања меВународне заједниде, који су уследили после ових аката „државног” пиратства, тражиш су од римских конференција да предвиде санкције, и то не само против појединаца отмичара и других учинилаца кривичних дела из међународног ваздухопловног права, него и против држава, које организовано предузимају такве или сличне акте. У данима пред конференцију владао je оптимизам за рад ових скупова и веровање да ће, бар у правном погледу, проблем отмица и других напада на цивилне ваздухоплове, бити скинут са дневног реда. Садржина неприхваћених предлога Обе конференције, као што je речено на почетку, завршиле су се потпуним неуспехом, јер ниједан од ыацрта ннје добио двотрећинску већину. Основна замисао првобитног француског предлога, коме су се уочи ванредне скупштине ICAO-а придружиле и Швајцарска и Велика Британија, била je измена Чикашке конвенције, коју као Повељу прихватају све чланице МеВународне организације цивилног ваздухопловства («). ПолазеВи од опште прихватљивости овог документа, аутори нацрта су сматрали да би било корисно и ефикасно да се у Чикашку конвенцију унесу одговарајући делови Хашке и Монтреалске конвенције, који говоре о кривичним делима против цивилног ваздухопловства и предвиВају кажњавање криваца по националним законима или њихово изручење. Y првој варијанти je предложено да се посредством члана 946 Чикашке конвенције захтева обавезна ратификација новог амандмана, у конвенции, што би практично значило да земља која не ратификује амандман ни после годину дана од његовог ступања на снагу, престаје да буде члашща ICAO-а. Пошто je овакав начин искључења из МеВународне организации е цивилног ваздухопловства за мпоге земле био неприхватљив,

(5) CAS Doc. n. 12 и

( г ») А2O— WP/2 i А2O— WP/3 у ДОку]Мектацији ванредне скупштине ICAO-а у Риму.