Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПОСЕБНА МЕБУНАРОДНОПРАВНА ЗАШТИТА ЖЕНА У ОРУЖАНИМ СУКОБИМА

1. Данае се увелико ради на реафирмацији и развоју међународног хуманитарног права о оружаннм сукобима. Те међународне акције имају за циљ да се човек заштити потпуније, у сваком оружаном сукобу, а полазе од постојеће кодификадије међународног хуманитарног права, односно од четири Женевске конвенције за заштиту жртава рата, од 12. августа 1949. године ( 1 ). Такве акдије никада нису престајале, јер иако правно забрањени, ратови су стварност савременог света и они се воде окрутније него икада. Y послу на реафирмацији и развоју међународног хуманитарног права предњачио je Међународни комитет Црвеног крста (МКЦК), а од 1968. године даље, тј. од Међународне конференције за људска права, одржане у Техерану, у томе активно сарађује и Организација Уједињених нација. Од тада се многе акдије МКЦК и Уједињених нација допуњују. Ca становишта посебне међународноправне заштите жена у оружаним сукобима значајна je чињеница да je управо појачана улога YH у раду на реафирмацији и развоју међународног хуманитарног права о оружаним сукобима, а посебно координација рада YH и МКЦК довела je до „Резолуције о заштити жена и деце у изузетним приликама и оружаном сукобу у борби за мир, самоопредељење, национално ослобођење и независност ( 2 ). Тој посебној заштити жене посвећена je нарочита пажња и у три извештаја Генералног секретара YH „О поштовању лудских права у

(i) To су: Женевска конвенција за побољшање положаја рањеника н болесника у оружаним снагама у рату; (ЖК I) Женевска конвенцнја за побољшање положја рањеника, болесника и бродоломника оружаних снага на мору; (ЖК II) Женевска конвенција о поступању ca ратним заробл>еницима; (ЖК III) Женевска конвенција о заштити граЬакских лица за време para, (ЖК IV). Свс четири Конвенције донете су 12. VIII 1949. године.

(2) Резолуцију je усвојила Комисија за положа] жене (Уједињених нација) на свом XXrV заседању, марта 1972. године (Е/ЦН. 6/ А. 657). Комисија je на том заседању, под танком 8. свог дневног реда разматрала питање заштите жена и деде у изузетним приликама и оружаном сукобу у борби за мир, самоопределенье, национално ослобоЬетье и независиост. Делегације Египта, Мађарске, Ирака и Маурнтаније су поднеле нацрт резолуције о том питан,у. Предлогу се придружила делегација СР Белорусије, а после гласагьа о амандыанима делегације САД (одбијен) и Француске и Румуније (усвојени). Резолуција je усвојена ca 20гласова за, ниједан против и 6 уздржаних. Као главно, Резолуцијом се моле владе, органн