Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

16

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

удруженог рада, изрази и територијално у насељу у коме и ради и живи; да се преко те заједнице даље друштвено-политички „оствари”. Ако пратимо нацрт текста Устава СФРЈ и нацрт текста републичког Устава, можемо.да запазимо да се функција месне заједнице у смислу делегирања у пунијој мери завршава на нивоу ошптине. То за карактер месне заједнице као једне изворне заједнице самоуправљања радних луди није довољно. Према томе, било би значајно да се приликом даљег уређивања делегирања, тај проблем прикладније реши. Даље, веома je значајно што се у нацртима устава пошло од региопалног развитка и повезивања ошитина. Додуше, постоје извесне нужне разлике у томе што je нацрт новог текста Устава СФРЈ предвидео могућност обавезног уједињавања, док je нацрт републичког текста Устава остао на принципу добровољности; то je можда и целисходније у вези са самим проблемой и природом регионалног уједињавања. Најзад, за развитак односа у оквиру југословенске федерације, а посебно у оквиру република, као „заједница заједница”, знача на релацији односа између републике и различитих подручја самоуправљања, а посебно ошптине je значајно, а то je да je нацрт републичког Устава Србије пошао од одговарајућег димензионисања нормативне функције републике. То je предвиђено у односу на ошптине. Нацрт новог текста републичког устава предвиБа да у одреБеним материјама може да одреди само основе за нормативну делатност општина, односно утврВује основна начела. Мыслим да би овај моменат требало да буде поменут и у нацрту Устава СФРЈ, не у смислу дал>ег димензионирања нормативне функције федерације, већ на линији даље афирмације самоуправљања као таквог. На крају, поменуо бих још једно питање које у овом нацрту није нашло решење. Наиме, у оквиру надлежности Уставног суда Југославије није одређено право и дужност суда да врши интерпретацију Устава, што су иначе Устав од 1963. године и Закон о Уставном суду Југославије садржали. Ради се о једном посебном облику тумачења које je нужно за функционисање суда као носиоца заштите уставности.