Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

47

ВРЕМЕНСКИ МОМЕНАТ САДАШЊЕ ДИСКУСИЈЕ О НАЦРТУ УСТАВА

слу побољшања изнетих решења. Али и критичког осврта на наше критике и изражене сумгъе, на решења која су предлагайа у Амапдмвнима, и која je наша прайса већ позитивно прихватила. Сетимо се само шта се говорило и како су-изглодала решења која су у данашњем Нацрту преузета скоро без икаквих промена, по питавьу места и положаја република у одно су на федерацију, и места и положаја покрајина, у једном ОДреВеном моменту пре 2,5 године. И какви су резултати од таквих ирописа ло сала следили". На основу тога треба заузетп став да ли су та решења, која данас више фиксирамо, утврђујемо, преносимо у коначан текст Устава 1973. године, таква да би заслуживала и захтевала на бази тог искуства које смб имали, и с друге стране на бази наших погледа, ставова који -могу- одстуйати Од тога искуства и који могу коригирати то искуство, позитивна. Чинн ми се да су у овом погледу учињене у Нацрту текста овог Устава извесне поправке, извесна побољшања, али су основне ; поставке, принципијелне поставке регулисања, поделе норматнвне надлежности република, покрајина и њиховог међусобног односа остале исте. А пракса нам показује да су та решетьа углавном. дала позитивна резултате. Отуда многе сумње и страхови у. погледу, на пример,, међународног положаја, субјективитета Југославије, могућности иступања.у меВународним организацијама, опасности да ce неће знати ко представл>а правно лице, опасности да неће бити никаквих више интеграција .већ. да ће доћи до апсолутне атомизације, показало је.искуство да нису били оправдают, што разуме се не значи да у свим овим дискусијама не могу бити дати критички осврти, праћени позитивним предлозима за другачија решења или само формулације, које могу бити врло корисни за коначан текст Устава на коме се ради. Ja ћу покушати да укажем на само неколико примера како je позитивно могла да дејствује уставна дискусија и како су извесне сугестије и предлози који су учињени имали одраза. Поставило се питање обима облигационог права који би требалО да буде у надлежности федерације. Да ли цело облигационо право односно закон треба да буду јединствени, југословенски, или евентуално само једпим делом, значајним, већим, ширим, мањим, или како ее то буде оценило, с тим да би по ј едини делови облигационих односа били регулисани реПубличким односно покрајинским законодавством. Из текста амандмана то није било јасно. Постојала су различита мишљења.. Правили смо комбинације како ћемо на бази заједничке сагласности република прећи на заједнички текст облигационог законика, иако из уставных амандмана то не проистиче као нужно. V садашњем Нацрту je дошло до изесних допуна, као што знате, тако да je целина облигационог права убудуће у надлежности федерације, што Представља позитивну допуну овога текста. Ja не бих наводио низ примера о којима je друг Стјепановнћ јуче roворио. Само ћу споменути једно друго питање у коме се појавила супротна тежтьа у новом тексту, и то у правду смањења надлежности Федерацнје у нормативној делатности, уз повећање нормативне надлежности република односно покрајина. Реч je о доношењу норми, ирописа о поступЦима. Раније, без обзира да ли je то било баш добро изражено како je речено једном додатном реченицом у амандманима, сви поступци су били