Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

54

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

цијализма као циља друштвеног развитка, никада није дошла у питање, и то je оно што предсхавља основну вредност. Међутим, у току остваривања тога цшьа, реални односи и токови, као и форме њиховог изражавања, мешали су се доста брзо и интензивно, а сви знаци говоре у прилог закључку да ће тако бити и убудуће. То je уосталом императив одређен основним циљем и правцима развитка Јутославије. Релатнвно честе промене Устава, како сам истакла, опредељене су исто тако и самим његовим карактером. Наиме, ако се пође од тога да je у нас прихваћен такав концепт устава по коме овај акт мора у најширем смислу обезбедити и учврстити основе самоуправних социјалистичких друштвено-економских и друштвено-политичких односа у сваком историјском тренутку, али да са друге стране никако не сме доћи до тога да устав постане тесан окслр за развој тих односа, већ да им сам мора давати импулсе за брже трлнсформисање, онда je с обзиром на несумњив динамизам нашег друштвено-похтитичког система, разумљиво да никакав устав који би тежио да буде трајан и непроменљив не би могао да задовољи оба захтева, који су, у ствари, интеграхши део његове основе функције у друштву у развитку. Y томе су основни разлози релативне краткотрајности уставних докумената у нас. Нацрт устава који имамо пред собом представља органски наставак досадашњих фаза у развоју наше уставности. Целокупна његова садржина, као и основно опредељење, показују да се линија континуираног развитка уставности њиме не само прекида, већ добија нову потврду и импулсе. Овај Нацрт устава je посебно наставак прве фазе уставних промена, завршене 1971. године, при чему он, пре света, дограђује многа решен>а из претходне фазе, а затим уноси и низ нових решења. Прва карактеристика Нацрта која се на самом почетку запажа, јесте његова релативна ошпирност и доста детал>ан приступ низу области. Такво његово својство последица je и израз реалних потреба, као и одговарајућег концепта који je фундиран на тим потребама. Наиме, у ситуацији када постоји општа сагласност о томе да je неопходно обезбедити j единство друштвено-политичког система, с једне стране, а са друге стране гарантовати и обезбедити велику самосталност социјалистидких република и аутономних покрајина, зати!М хмногобројних самоуправштх субјеката који делују у томе систему, сигурно je да није могуће, нити je добро имати устав који би био начелан и декларативан. Опширност и прнвидно детаљпстичкп приступ не би се зато могли ценити као слабости Нацрта, већ пре као тьегова свеобухватност која одговара реалним захтевима. Међутим, овај закључак не значи да се не би могла извршнти одговарајућа скраћивања и нарочито синтетизовања низа предложених одредаба. Има у Нацрту прилично места где би се опширност хмогла избећи, где она заправо Схмета ефикасности. Нацрт максимално тежи да да оквире и основе за развитак самоуправних поизводних односа и социјалистичке демократије, како би што јаче обезбедио сигуран правац њиховог позитивног развитка, и на тај начин сузио могуће просторе за стихију у би.ло којој области, као и нега-