Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

5

YB ОДНА РЕЧ

Свако друштво je имало своје ћелије у којима су се ковали они друштвени односн који су доцннје преовладали у целом друштву и дали стал том друштву. То je било много једноставније у систему индивидуалног капитализма где je та ћелија био приватни сопственик средстава за производњу који слободно и самостално управља својим средствима; а доцније то je била држава и њене експозитуре. Преовладати сада ова два искуства, у којима су се ковали друштвени односи, то je један велики мисаони и теоријски напор и, наравне, још тежи напор у процесу институцш> нализовања и правног формулисања. Y новом уставном систему формулише се ново решење које се налази у основној организации удруженог рада. Она je основни агенс социјалистичког управљања привредом и друштвом, у којој ce уствари превазилази и етатизам и приватно-правни субјективизам; у којој постоје могућносхи да се на бази једног новог све више егалитарног односа, отклоне структуре отуђености средстава за производњу, услова и производа рада од радног човека. На тој основи ce у њој успостављају нови л.удскији односи, који су и све стварније треба да буду, солидарни, све више хумани, све више људски; све мање хијерархијски, све мање поделлне на оне који командују и оне који извршавају, Све то остаје дубоки смисао, као и социолошко-политиколошки и правни значај концепта основне организације удруженог рада. Она je нови прилог нашег Устава политичкој теорији и пракси социјализма и она несумњиво представља један значајан корак напред и у односу на Устав од 1963. године. Слично je и ширење режима друштвене својине и уцрављање друштвеном својином на средствима друштвене репродукције. Устав од 1963. je покушао, на један доста замршени и компликовани начин да режим друштвене својине пренесе са управљања непосреАним средствима рада на управљање „друштвеним капиталом”. МеВутим, то je било недовольно тако да смо ми имали једну врсту рестаурације тзв. капитал односа, па чак и државног капитализма, технократско бирократског капитала, нарочито у сфери банкарства и спољне трговине. Устав сада покушава да пресече те „атавистичке” везе и односе измеЬу акумулације и улоге државе и да враги друштвену репродукцију онима који стварају материјалне и духовне вредности. На линији релативног изједначавања економског положаја, права и улоге оних који стварају материјалне вредности и оних који стварају духовне вредности, учињен je корак напред измеБу оних, према уставној терминологији који раде у привредним организацијама или ван привреде. То je од посебног значаја и за кохезију и за јединство радничке класе у модерном смислу; за отклањање извесних непотребних сукоба и компликација измеВу тзв. интелигенције и радничке класе. Све су то значајни доприноси, значајне новине у новом тексту Устава који се дискутује. IV' Друга сфера новина je, исто тако, већ иницирана уставним амандманима, нарочито амандманом XX и даље. Она се тиче федералних односа.