Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

устава СФРЈ. Из оног што je речено произилази основ за овакву истоветност. МеЬутим, у даљој разради основа друштвено-политичког система, Нацрт нашег републичког устава je изоставио општину као такође начелни елеыент друштвено-политичког система и дао јој посебно место у структури нацрта (Глава VII истог дела Нацрта). Овакво решење има свакако CBOje разлоге. Њих вал=а тражити, мислим, у новннама у вези с одређдвањем основа и јединственог система самоуправљања ы власти радничке класс (самоуправљање у основним организацијама удруженог рада, самоуправљање у месним заједницама и самоуправљање у другим интересним заједницама) што je формулисано у основним начелима и нормативним одредбама Нацрта устава СФРЈ и Устава СРС. МеВутим, карактер општине као самоуправно и основне друштвено-политичке заједнице, те дрема томе средине у којој се још у великој мери примарно изражавају и учвршћују основни односи самоуправл>ан>а, тражи да се њено такво место одреди и у оквиру основних начела и институција друштвено-политичког система, Утолико пре што се изражавање месне заједнице у оквиру делегатског система ипак завршава у територијалним и политичким оквирима ошитине. (2) У погледу односа члана ИЗ. Нацрта устава СФРЈ и члана 131. Нацрта устава СР Србије, који оба представљају својеврсне уводне одредбе регулисагьа садржине скупштинског система, ваља истаћи известан међусобни несклад. Он се тиче одредби става 2, члана ИЗ. Нацрта устава СФРЈ, дрема којој „образование, организација и надлежност скупштине друштвено-политичке заједнице, скупштина друштвено-политичких заједница и њихових органа уређују се уставом, покрајинским уставним законом односно статутом општине и законом, на основу јединствених начела утврћених овим уставом" (подвукао В. С.). Нацрт новог текста устава СР Србије, члан 131, ст. 2, преузима у основи овај текст и садржи: „образовање, организација и надлежност скупштине друштвено-политичких заједница и њима одговорних органа, уређују се овим уставом, уставним законом покрајине, статутом општине и законом, на основу јединствених начела скупштинског система" (подвукао В. С.). Извесна релатввна неусклађеност произилази из чшьенице што одредбе Нацрта новог текста устава СФРЈ установљавају да ово уређивање, поред осталих услова, мора бити на основу јединствених начела (подразумевајуВи овде начела скупштинског система), али који су утврђени савезним уставом. Из републичког Нацрта, наведеног члана и става, овај услов се не мора схватити на исти начин. Овај текст би теоријски посматрано, полазећи од поменутог става „на основу јединствених начела скупштинског система”, а не везујући то за Устав СФРЈ, могао дозволити и друкчија, а при томе не само шира значења јединствених начела скупштинског система која je ипак у основи дао Нацрт устава СФРЈ. То би могло да буде значајно ради остваривања начела уставное™ које на одговарајући начин прописују уставни документи. (3) Сматрам да je добро што je Нацрт новог текста републичког устава, уређујући начела институције положаја радних људи у друштве-

11

НЕКА ЗАПАЖАЊА О НОВОМ ТЕКСТУ УСТАВА СРС