Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

19

О УЛОЗИ УПРАВЕ У СИСТЕМУ НАУЧНИХ ИНФОРМАЦИИ

преузете нити су утицале при стварању поставки нових уставних текстова. Уставе можемо, између осталог посматрати и као дефинитивне текстове којима се одређује стратегија друштвеног развоја и као изворе информадија за будуће захвате. Y даљој анализи прићи ћемо уставима као изворима информација. Информадију ћемо, за ову прилику дефинисати као елемент смањења неизвесности у односу на стање објекта истраживања а то су друштвено-политнчки и економски систем односно стратеги] а њиховог развоја. Информатички потенцијал нових текстова je иначе изузетно велики. Заснивају се многи нови институти па се између њих међусобно и између ранијих института заснива интеракдија коју треба испитати, проценити њихову ефикасност и ефективност (друштвену корисност) постављањем одређеких критерија успешности. За разлику од других устава, ти критерији успешности су у новим текстовима тачно одређени инструментаријем чија су основица: прво, доминантан утицај основне, носеће револуционарне друштвене трупе: радничке класе и друто, систем односа који заиста омогућује радничкој класи доминантну улогу; систем самоуправљања. Међутим, ако се било који сложени, динамички систем препусти функционисању без уграђивања система контроле одступатьа од задатих одредница (параметара). функционисања, доћи ће, пре или касније до сметњи које ће угрозити сам систем. Устави који се доносе изузетно су плодни текстови за анализу са позиција различитих дисциплина и појединих оријентација унутар дисциплина. Желео бих да се осврнем на положа], улогу и елементе ко]и одређују функционисање управе у новом друштвено-политичком систему при чему ћу се послужити системолошком анализом. Какве нам информације нацрти устава пружају о управи? Наиме, полазећи од чињенице да ]е сваки нормативни акт па и устав истовремено и систем састављен од делова, подсистема у међусобном односу, као и да представља јединствени скуп информација о стању и кретању друштва или тьеговог дела, треба да се позабавимо питањем какве нам информације уствари пружају о управи, да ли повећавају меру уређености управних система, обезбеђују инструменте функдионисања и контроле над управом, садрже основне елементе на основу ко]их се може прецизно одредити садржа] управне делатности у пред сто] ећем периоду. Као што ]е познато онима који се непосредно или посредно баве теоријом система, информације се могу према једној од подела овако груписати: класичне информације ко]е одређују свакодневно функционисање, нејединствене и непотпуне ]ер служе претежно контроли субординације и одређују тип, врсту и критерије функционисања организације без података о контроли успешности њиховог рада; другу трупу чине информације прелазног типа: хомогене су и интегрисане; релативно потпуно одређују објект истраживања са гледишта различитих дисциплина, пружајући релевантне податке, али су најчешће окренуте прошлости односе се на минуле догађаје. Трећа трупа информација системског типа одре Вују генетски, морфолошки и операционално предмет истраживања, не баве се описиватьем. Пре свега, морфолошке информације се односе на облик и структуру