Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

6

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

друштвеног планирања, службе друштвеног кгьиговодства, самосталног личног рада средствима у својини грађана, својинско-правних односа, добара од општег интереса и заштите човекове средине, обезбеВивања јединства југословенског тржишта у СР Србнји, средстава за опште-друштвене потребе. Тиме нанрт републичког Устава на деловит начин и у потпуиости регулише материју друштвено-економског уређења. На деловит начин и у потпуности Нацрт Устава СР Србије регулише и друштвено-политички систем. Нацрт разрађује јединствене основе друштвено-политичког система ухврВене у Уставу СФРЈ уносећи, при томе, и извесне особености ко]е на овом подручју постоје у Републици Србнји. Полазећи од темељне поставке друштвено-политичког система у Републици и у југословенској заједници уопште сва власт припада радничкој класи и свим радннм људима и служи остваривању њихових интереса ради организовања друштва као слободне заједнице произвођача (чл. 95, ст. 1), Нацрт Устава СР Србије посвећује бројне и разрађене одредбе проблемйма положа] а радних људи у друштвено-политичком систему, самоуправљању у организацијама удруженог рада, самоуправљању и самоуправшш интересним заједницама, самоуправљању у месним заједиицама, самоуправним споразумима и друштвеним договорима, друштвеној заштити самоуправних права и друштвене својпне, основама скупштинског система у оквиру кота изузетно место има делегатски систем. Нацрт Устава Републике Србије, за разлику од Устава од 1963. садржн у целости регулисане слободе, права и дужности и одговорности човека н грађаннна, што уз разрађене одредбе о уставности и законитости, судству и јавном тужилаштвч, народно] одбрани и општини, чини да проблематика друштвено-политичког система буде комплексно и конкретно регулисана. Најзад, иако на том плану не уноси неке битније новине већ само разрађује савезне и републичке Уставне амандмане од 1971. односно 1972. године, Нацрт Устава СР Србије на целовнт начин и у потпуности регулише проблематику характера Републике као државе и заједнице у саставу СФРЈ, Нацрт дефиците СР Србију као социјалистнчку демократску државу засновану на власти и самоуправлању радничке класе и свих радних луди и као социјалистичку самоуправцу демократску заједницу радних људи и грађана и равноправнпх народа и народности, засновану на самоуправљању радних луди у удруженом раду и у другим облицима caiMoynpaßHor удруживања и слободног друштвеног организовања (чл. 1, ст. 1). При томе, као што je познато, нацрт квалификује СР Србију као државу српског народа и делова других народа и народности који у тьо] живе и остварују своја суверена права и у чијем саставу се налазе две соци]алистичке аутономне покрајине (чл. 1, ст. 2 и 3). Полазећи од ових идејио-политичких и уставних позиција Нацрт детально и прецизно утврђу]е права и дужности Републике и организацију СР Србије уопште, а садржи и начелне одредбе о социјалистичким аутономним покрајинама. 2. Иако, посматран у целини, Нацрт Устава СР Србнје излазн у потпу'ности у сусрет темељним захтевима уставне реформе и идејним опредељењима у даљој изградњи социјалистичког друштва у Репуб.шци