Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

119

ПРИКАЗИ

Само навоВење наслова објављених канака у овом зборнику указу je од колике je користи за упоредно упознавање појединих института управног права социјалистичких земаља консултовати овај зборник. Сваки од објављених чланака заслужује пажњу. Корист je утолико веђа што су писци веома савесно консултовали и законодавство и расположиву правну литературу европских социјалистичких земаља и на једном месту упоредно проучавали развој низа института управног права у социјалистичким земљама. Указујући на значај овог успелог зборника за упоредно проучавање социјалистичког управног права било би пожељно да се не стане са овим зборником. Поред до сада развијеног рада нашег Института за упоредно право као и осталих института права у другим социјалистичким земљама, можда би било целисходно тражити решење за системско повремено издавање зборника, који би уз учешйе и сарадњу правника из свих социјалистичких зегчаља, упоредно приказывали актуелне институте свих грана права, пратили њихов развој и указивали на сложене проблеме који се појављују у теорији и пракси социјалистичког права.

Др

Драгаш Б. Денковић

Ар. Момчило Зечевић: СЛОВЕНСКА ЉУДСКА СТРАНКА И ТУГОСЛОВЕНСКО УТЕДИЊЕЊЕ. Институт за савремену историју и НИН Export-press, Београд 1973. Наша историо графи ja упорно повећава сазнања о југословенском уједињењу. Задуто тек полуосветљени или, чак, незапажени видови и чиниоци тог капиталног збивања постају предметы научне обраде. И на том ползу, наставља се науци својствено стремљење ка употпуњавању истшге и, сходно томе, савладаванье извесних, повремено неминовних па и дуготрајних, теснаца и једностраности. A њих je, ипак, подоста. Тош увек су недовољни историографски увиди у поједине националне и политичке струје и финесе гьихова тока у борби за уједињење. Али и они се постелено шире. Да je то тако потврђује, између осталог, и недавно објављена студија ~Словенска људска странка и југословенско уједињење”, чије je писан др Момчило Зечевић. Она чини део напора да се научно доггре до нових а примарних подробности о југословенском ујединитељском процесу, његовим противречностима, основана и условима. Y том пронесу, Словенска људска странка словеначка буржоаско-клерикална политичка формација заузела je и, уз повремена посустајања, одржала значајно место. Анализом бити и лица и наличја пројугословенских операција те странке, коју je извршио др Момчило Зечевић, захвата се, уствари, и главнина пресудних страначких таласања на словеначкој политичкој сцени од 1917. до 1921. Њихов највећи и најупечатљивији део тада je подстицан успоном национално-ослободилачке свести словеначког народа и очвршћаваним уверењем његових водећих снага да зри време за досезање националне слободе. Исказујући на свој начин баш то, споменута студија успешно разјашњава околности под којима се Словенска лзудска странка најснажнији политички чиннлац Словеније тога доба ослобађала уврежене наклоности према аустројугословенству и приволела радикалном програму југословенског државног уједињења. Узрочност тог и таквог преобраћања Словенске л>удске странке, излаже се с обзиром на дејство покретних догађаја и целину словеначког страначког живота у последњим двема годинама првог светског рата. Отуда се на страницама те студије тадашње мене југословенске политике словеначког клерикализма распознају рељефно и, надасве, у својој вишеструкој условљености .