Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

9

ПРОБЛЕМЫ САВРЕМЕНОГ УСТАВ. УРЕБ. И ИЗБОР. СИСТ. И ДЕЛЕГ. СИСТ.

кицу и учвршћења радничке класе, њеног укључивања У политичке процесс, у акцију за остваривагье њених сопствеыих историјских циљева. Међутим, облици, институције и цео механизам либерално-политичког система није могао да одговори захтевима и циљевима покрета радничке класс и свих осталих радних слојева који су били отуђени од политнчког процеса. Класична теорија о народној суверености и облици изражавања овог принципа у условима и друштвеним оквирима либералке демократије, нису могли вшпе да послуже као основа реалног демократског легитимисања политичког система. Систем je требало трансформисати сагласно мењању његове друштвене основе. (2) Образована свесног и организовано! радничког покрета, изград ња програмске основе тог покрета и први револуцнонарни покушаји остваривања његових циљева истакли су, природно нове погледе на уређење друштва, у коме ће доминантну улогу имати радничка класа. Маркс и Енгелс су у својим визијама тог уреВења, полазећи од искустава Париске комуне, изградили концепт комуналне организације друштва и наглашавали знача] облика самоуправљања произвођача. У склону те концепције, они су изнели и критику буржоаске државе, принцип њене организације, улоге централизоване и бирократизоване извршне власти и јаловости парламентарних институција у таквим условима. Насупрот овим облицима и институцијама, они су истакли начело јединства власти и скупштинског система, полазећи од једног система скупштина као радних тела, путем којих се остварује начело демократ ског јединства власти, тела која се образују на начелу делегације и опозива, с нмперативним мандатом делегата, и др. Касннје, у условима октобарске револуције у Русији, Лењин je на основу анализе револуционарних искустава радничке класе, као и Марксових антиципација комуналне организације друштва, дао скицу совјетског система демократије. То je он учинио у низу својих радова а посебно je изразио у првом Уставу РСФСР од 1918. године. Социјалистичка револуција у Југославији пошла je, у одговарајућим историјским условима, од истих идејних и практично-револуционарних искустава и инспирација. Градећи основе новог друштвеног уређења са социјалистичким опредељењем, она je као социјално-ослободилачки процес, водила у крајњој линији ка превазилажењу антиномије између друштва и човека. То превазилажење je значило подстицање процеса одумирања државности специфичним путевима социјализације политичке власти и управљања. Токови подруштвљавања средстава за производгьу водили су развитку самоуправљања као основног друштвеног процеса и односа. Они су утицали, постелено, на проширивање самоуправљања и у сфере ван производње и друга подручја, а самим тим и у подручја политичког одлучивања. V таквим условима мењао се карактер политичког система, карактер политичке власти, јер су се њене институције прожимале самоуправљањем. Природно, мењала се улога, фуикција и карактер самог изборног система. Његове промене огледале су се не само, како je речено, у проширивању подручја избора за различите органе самоуправљања, већ и у