Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

136

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

je у целокупном овом периоду настојала да оствари, у мери у којој je то могла, оба ова задатка. Због тога су ови проблеми привукли и моју пажњу. Y самом називу теме предавања наглашено je да се ради о упоредноправном приступу проблемима расподеле функција у федерацији. Наравно време које ми стоји на располагању, условљава неопходност да се проблеми углавном само нагласе и делимично осветле. Определила сам се за упоредноправни метод због значаја који он има за проучавање уставноправних проблема. Наиме, чињеница je да се ни једна уставноправна институција не може до краја сагледати нити оценити, уколико се не посматра у односу на решења која су примењена у другим уставним системима. Упоредноправни метод неопходан je чак и онда када je у питану проучавање одређене институције или уставноправног решена сасвим специфичног за одређену земљу. Отуда и проучавање нашег федерализма, без обзира на све иегове спецификуме, захтева упоредноправни прилаз, поред политиколошког, социолошког, историјског и чисто уставноправног. Најзад, истакла бнх да je литература посвећена проблемима федерализма у свету, а и у нас, веома богата и разноврсна. Известан број теоретичара, као и њихове радове навешћу у току предавања. Овде бих само указала на посебан значај радова наших професора Ј. Стефановића и професора Ј. Борђевића посвећених овој проблематици, који су бројни и разноврсни по тематици, - као ина значај недавно објављене монографије АР М. Јовичића, под називом „Савремени федерализам”, као једне од најобимнијих и најактуелнијих упоредноправних студија проблема федерализма, која може бити од велике помоћи свайоме ко се овом облашћу бави. 1. Сваку федеративно уређену државу карактерише постојање двеју категорија политичко-територијалних ј единица; федерадије као такве, на једној страни, и одређеног броја федералних јединица, на другој страни. И једна и друга категорија ових јединица обавља одређене функције, што je, уосталом, услов и претпоставка функционисања федералног уређења. Сасвим je разумљиво зато да су проблеми односа између федерације и федералних јединица од пресудног значаја за уставно уреВење сваке федеративно заједнице. Ови проблеми представљају, у ствари, централне проблеме сваке федералне државе, од чијег решена зависи и функционисање овог државног облика. Начин ниховг решена, у суштини, опредељује карактер федерације као такве; он представља основну детердпшанту прнмене самог федералног начела С 1 )- Отуда сваки устав савезне државе прилази овом питану као централно.м, у складу са карактером и унутрашњим односима у федерацији. 2. Прва чиненица која се запажа када се ради о подели функдија између федерације и федералних јединица, огледа се у томе што нема општег правила о томе које ће функдије у једној федерално уређеној држави обављати федерација, a које федералне јединице. Такво правило не само да не постоји у погледу различитих федералних држава, већ и у погледу једне исте државе у различитим етапама неног развитка. Са-

(1) Y нашој литерагури упоредноправну анализу ових проблема дао je др М. Јовичнћ, у својој студији „Савременн федерализам изд. Савремена администрација, 1974.