Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

159

ПРИЛОЗИ

жњавало. Подстрекач ce кажњава као извршилац. На исти начин се кажњавао и помагач. Тако ce јатаци кажњавају као и изврпшлац, а по новели од 1854. г. ( 31 ) ко другом „на руку иде и прилику даје” да врши у Закону поменута дела, и он ће се „истој казни да подвргне” (§11). Y случају добровољног одустанка неког од саучесника, такав „биће ослобоВен сваке казне и на захтевање име ће лгу се задржати у тајности” (тач. 5. Закона о бунтовништву). Пооштрена je, за нека кривнчна дела (побуна, издаја), кривична одговорност организатора и коловоВа. 8. Одредбе о малолетницима. Први исцрпнији прописи о малолет ницима срећу се тек 1847. г. Указ о новој допуни Казнителног закона за поаре и крађе, који je допуњен Решењем о допуни Закона о хајдуцима (1850. г.). ТакоВе су, у истом смислу, интересантна и Допунителна правила о телесним казнама за женска и малолетна лица (1847. г.) ( 32 ). Да ли се у законодавству до 1847. г. правила каква разлика у одреВивању стелена кривичне одговорности малолетника тешко je рећи ( 33 ). Допуном из 1847. г. поделена су малолетна лица у три категорије: недорасла лица (до 14 година), лица од 14 до 16 година и лица од 16 година до пунолества. Чшьеннца малолетства односно узраста, односила се само на блаже к ажььаваьье, а не и на неке друге, посебне мере према малолетницима. Са друге стране, ове су се мере одыосиле само на најтежа кривична дела ових лица (хајдуковоње, разбојништво, тешке краВе). Повод за доношење ових прописа су били случајеви који су се тада појављнвали у судској пракси, „да и малолетно које лице учини злочинство, за које су строке казне законом одре Вене”. И у материји „полицајних преступака” („који не спадају у ред тешких преступака и злочннстава”), малолетство je такоВе уклучено као чшьеница која мора да утиче на примену мера према оваквим учиниоцима деликата. „Малолетници до навршене 13-те године имају се за полицајне преступке предати роднтелима, или туторима, или газдама, код кои служе, а школска младеж учителима, да их они казне” (§ 27. Полицајске уредбе). Vl Важније групе гсривичних дела Даћемо само кратак приказ развоја неких трупа инкриминација значајнијих за обо раздобле. У ближе њихове карактеристике и социјалну позадину не можемо се, или Вемо се само делимично упуштати. Све су ове инкриминације одраз једног времена и друштва, културног нивоа и потреба средине у којој су настале. 1. Кривична дела против државе и правног поретка. Ова су се дела поступно развијала. Y почетној фази oboi' раздобла она нису била

(31) Замена § И, Казнителног закона за полицајне преступе, 1854. г. („Зборник закона и уредаба”, кн>. VIII).

(32) Све наведене прописе смо користили према Г. Живановићу Извори, стр. 203, 204, 271—272. ТакоЬе и ближа објашњења на стр. 472—474.

(зз) Исто стр. 473.