Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

169

ПРИЛОЗИ

законодавства оствареки значајни резултати, може се уочити упоредним прегледом схраног законодавства, неразвијеност, и парцијална обрада материке. Како je институт локације врло сложен процес и појам ми ће*мо разматрати само кьену правку страну. Али, сигурно je да би комплексно разматрање и овог аспекта захтевало далеко више простора да би се потпуно обрадила сва значајна питања. Због тога, као и из разлога да je ово прво моје шире анализирање овог института, задржаћемо се на питању правки карактер акта о локацији, а у вези тога размотрићемо и она питана која се нужно морају обрадити да би се дао одговор на ово питање. Институт локације у урбанистичккм реализацијама има, условно говорећн, три подручја сва значајна, која je потребно анализирати: локација урбанистички план; локација не постоји урбанистички план ( 2 ); давање локације за изградњу објеката од посебног друштвеног интереса. Основа ове наше анализе je; локација као оновни инструмент реализације урбанистичког плана. Дакле, задржавајуђи се на првом подручју, покушаћемо да дамо одговор на напред већ поставлено питање. Значај овог института сагледавамо пре свега, у следећем; 1) Овим институтом, као основним инструментом којим се план применив, регулише се с једне стране рационалан распоред привредног и производног потенцијала, а с друге стране појединачне интересе подвргавамо општем интересу у коме се тражи слободнији простор за афирмацију појединих интереса. Добро правно регулисање института локације обезбеђује: рационалну изградњу, сигурност правних субјеката у изградњи, реконструкдији и уређењу, сигурност друштва у урбанистичким реализацијама. 2) Институт локације je веома мало проучаван у правној литератури, иако тга велики значај у урбанистичким реализацијама. Дозвола за локацију Y нашем законодавству Решење о локацији у нашем законодавству je различите регулисано. Наиме, на основу анализе законских текстова уочава се да je у по j единим законима ова материја обрађена, док се у другим само помиње. Основни Закон о изградњи инвестыционих објеката ( 3 ), у члану 19. иаводећи шта je инвеститор дужан поднети када тражи одобрење за гра-

цес планског решавања насељавања и грађења. А тиме je истовремено и стварана урбанистичка култура правих и широких улица које се секу под правим углом. Закон о експропријацији приватних непотребних добара за општенародну потребу из 1866. год., je join више учврстио обавезе планске изградње. Према одредбама наведеног Закона: „по одобреном плану имају се вароши и варошице развијати, и мимо тога плана неће се смети куће и друге зграде подизати.' (Урбанизам у Србији, Б. Максимовић, Грађевииска књига, Бгд. 1962 (стр. 197).

(2) Када не постоји урбанистички план, локација се издаје на основу Одлуке Скупштине општине.

(3) Сл. лист СФРЈ, бр. 20/67