Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

182

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

улоге, под правилу je интензивнија него код дечака из других породица. Смањени социјални контакти услед вишегодишњих фрусхрација дечаци из ових породица у пубертету и адолесценцији врло теппсо доживљавају. Они су у сталној потрази за имагинарном мушком улогом, коју несвесно траже по очевом узору. Могу je наћи у асоцнјалним групама, али то je, по свој прилици, ипак реВе него што се може очекивати. Уколико су емотивна подршка и љубав долазиле искључиво од стране мајке, може се десити да дечаци развију „феминине” црте личности, и прихвате „хомосексуалну” улогу, коју прати изражена амбиваленција према женском или чак према оба пола. Чешће je да дечаци у потрази за имагинарном сликом своје мушке улоге прихвате извесне социопатске одлике очевог понашања, које, иако им не омогућавају пуну социјалну партиципацију у друштву својих вршњака (до чега им je највише стало), оне je ипак и не искључују, и мање су зло него прихватање пасивне „феминине” улоге. Насупрот дечацима, девојчице из алкохоличарских породица показуху тежњу ка повлачењу, што продубљује, као што смо видели, ььихово осећање анксиозности и у мањој или већој мери кочи њихов емотивни живот, често знатно померајући време првих. љубавних искустава. Уко/шко je емотивна подршка оца алкохоличара током ранијих година била ускраВена, мржња и одбојност према супротном полу могу такоВе фаворизовати јављање латентних, „хомосексуалних" црта. МеВутим, ако je та подршка постојала, чшьешща да je она оптерећена сталним конфликтима измеВу девојчице и оца пре ће резултирати фригидитетом иди ыесвесним тражењем инверзије ( 5 ) очеве улоге у будућем супругу по принципу „није важно ко, само да није као отац”. Ипак се чешће дешава да жене из алкохоличарских породица поново изаберу алкохоличара за мужа. Уколико je мајка алкохоличар и дечаци и девојчице доживљавају дубљу алијенацију која погађа и њихов емотивни и социјални живот на донекле сличан начин. Услед интензивних и дугогодигшьих фрустрација; услед озбиљног осујећења њихових виталних потреба а нарочито за љубавл.у, они ће током читавог живота бита у потрази за овом незадовољеном погребом. По правилу, они Be их —■ како каже М. Grégoire тражити на погрешну адресу. „Она (потреба за љубављу прим. Б. Б.) сведочи о једној врсти сакаВења, то Be реВи о’ немогуВности да се учврсте нормални афективни односи (деце прим. Б. Б.) у породили и ван ње". ( 6 ) Дечаци своју немогућност или ограниченост да се учврсте у мушкој улози, настоје надоместити компензационим активностима, које су добра противтежа растуВој анксиозности у време када су социјални притисци нарочито интензивни. Потреба за компензационим активностима слична je и код девојчица с тим што су врсте тих активности различите и одговарају њиховим специфнчним психолошким и социјалним потребама, било да су оне актуализоване пубертетом иди да су деда дугогодиш-

(5) Menie Grégoire »L« scoolisme, une maladie de la relation humaine, Les actes du Congres de Versailles contre l'alcooMsme, Octobre 1946., I, p 98.

(в) Ибидем, стр., 98.