Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

185

ПРИЛОЗИ

Посмахрано у делини, табела указује на изражену неусаглашеност у примени васпихних мехода родихеља према деди у две генерације, јер су само у 33 случаја у родихељској породици васпихни меходи усагла шени, док je хај број код испиханика још мањи (26) шхо се и очекивало. Неусаглашеносх васпихних мехода, преко којих родихељи изражавају своје незадовољсхво конфликхном породичном сихуацијом, један je од каракхерисхичких индикахора породичне неуравнохеженосхи. Ту правилносх смо ухврдихи анализом махернјала. Док je доминација ода y родихељским породицама израженија, шхо je очекивано обзиром на пахријархалну породичну организацију, у породицама испиханика жене доминирају више него испиханици ( 7 ). Доминација жена у алкохоличарским породицама je, као што смо казали, последица преношења већине улога са алкохоличара на жену, а химе и успосхављања једног пасивно зависног односа према њој. Ова пасивна веза je посхојала (иако не у холикој мери) и у оним случајевима где су испиханици покушавали да кроз аухорихахивносх, која обично није била праћена и схварним учешћем у обављању породичних улога, сачувају осећање сопсхвеног самоуважавагьа. Анализом махеријала смо усхановили да преко 80% деде са неурохичним поремећајима и смехњама понашања похиче из породице испиханика у којима су васпихни меходи бшш неусаглашени. Најизразихији неурохични поромећаји наВени су код деде где je охац expor a мајка попусхљива (Тауела 4, фреквенција 16), и хамо где у родихељској породици испиханика доминира охац, а у његовој супруга (фреквенција 13 у исхој колони). Y свим осхалим верхикалним фреквенцијама, где у породици испиханика доминира мајка, нађене су релахивно високе схопе неурохичних поремећаја. Обзиром на круху схрукхуру пахријархалне организације породичног живоха велика je фреквешцгј а (14 случајева) мајки испиханика са доминирајућом улогом у породици. Ова хабела, као и наша ранија размахрања, указују на значај измене породичних улога и образаца понашаньа у психосоцијалном развоју деце. Та измена не пружа адеквахне узоре иденхификације деци, шхо охежава, а понекад и сасвим онемогућава усвајање оних психосоцијалних каракхерисхика полова које су друшхвено очекиване. На хај начин извихоперени су позихивни правци иденхификације и социјализације деце оба пола, при чему алкохолизам сваког родидеха изазива. донекле специфичне облике поремећаја личносхи и понашања код деце. О хим поремећајима већ je раније било речи. Изгледа да супруге наших испиханика, ко je у већини случајева похичу из породица где су један или више чланова били алкохоличари или су показивали продроме поремећаја у хом смислу, усвајају зашхихнички, доминирајући образац понашања. Тражење оца у мужу алкохолххчару, супругу „обезбеђује" од нових искушења и учвршћује раније научени образац понашања. Међухим, за доказивање ове прехпосхавке било би похребно извршихи

(7) Deisy de Saygy je упоређујући једну групу ~п сихиј атријских алкохоличара" (термин који je он употребио прим. Б. Б.) и њој одговарајућу контролну групу, нашао високо статистичкн значајну разлику између њих у погледу доминације жене у брачно-породичном животу (Х2 значајан на нивоу 0,01). Доминација жене je била нарочито изражена за време пролонгираних периода опијања, а и у току целог брачног живота. Daisy de Saygy, L'alcooûique et sa femme, L'hygiene mentale, No 3, 1962., str. 121.