Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

214

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Марксизам je централна тема на коју се антикомунизам бацио свом снагом. Једна из арсенала подвалашких буржоаских творевина јесте и теорија о више марксизама. Марксизам je само један; онај прави, аутентични, изворни. Оно чега има више су варијанте антимарксизма ко je се, мање аш више довитљиво потурају под марксизам. Ради се, дакле, о аутентичном марксизму, с једне стране и једној непрегледној серији фалсификата марксизма, с друге стране. Ти тобожвьи марксизми имају са марксизмом везе само толико уколико се успешно крију иза њега навлачећи маску марксизма и кријумчарећи се под његовим именом. Мислим да једном научном анализом не би било особито тешко доказати да у историји није постојала таква најезда кривотворења једне теорије какав je случај са марксизмом у наше доба. Чак бих ce усудио рећи да би се пред налетом. замахом и рафинираношћу патворења марксизма и Информбиро, са својим фантастичним измишљотинама о нашој народноослободилачкој борби и поратној стварности, застидео. Откуд то? Ствар je прилично јасна ако се има на уму то чије су све армаде удружене у борби против прогреса и снага које га носе укључујући ту и Савез комуниста Југославије. Можда против овог последњег са посебном суптилношћу и жестином. Y тај посао упрегнуте су и све домаће антисоцијалистичке снаге. Ако то cro i и а тешко да не стоји, јер су чшьенице ту биће да мотивације првенствено леже у резултатима стваралачке примене марксизма, у оригиналним доприносима ослобоЬену рада, у нахпој револуционарној, самоуправној оријентацији у изградњи друштва и доследно независној и несврстаној спољној полнтнци. Данае je, нлустрације ради, саовим довољно проучити неке написе и друге материјале публиковано у часописнма и другим публикацијама и гласилима из последњег периода рачунајуђи ту донекле и садагшье време, па се сусрести са таквим и толиким кумулусом изопачавања марксизма да се то не може тако лако наћи ни код најреакционарнијих пера хришћанске цркве или пискарала разних гшститлддија које су разапете по свету и чији je једини задахак борба против марксизма свим средствима, у свим при/шкама и свим доменима. Очигледно je да се одређене креатуре труде да свој део посла обављају како ваља. И. да би иронија била већа, то петпарачко кортешовање (понекад замотано и у обланде науке), то патворење марксизма одвијало се и одвија се уз утрошак дебелих радничких пара. Брхунац ироније огледа се у ставу тзв. лнбертерне елите да буде некакав фонобл, да буде со и хлеб ове земље, да себе сматра као свест и савест, ако не човечанства, а оно бар Ту гославије. Зато се незаобнлазно намеће питагье: како je било могуће да схватање које je дубоко реакционарно добије простор да се протура и продаје за меру због које нам будућност неће бити ни најмање захвална. Мислим да не можемо остати без одговора на то питање. Није, разуме се. ово ттиднка да се залпжавямо на ггретпоставкама Knie cv идејном лумпегггтоолетапгпату v нас омогчћиле да се осетно активнпа. умножава и континуграно и плански разуђује и развија своје пипке. Ипак, не би, чини се. било на одмет напоменути да би код изналажења одговора на ово питанье ваљало трагати и за оним околностима које су довеле до тога да се