Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

220

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ним моментима нашег развоја различита своја решења и, евентуално, одступања ко ja су нужна, посебно у вези са међународном ситуацијом, или положајем наше земље и нашом унутрашњом ситуацијом у којој се можемо наћи, али, мислим у Платформи данас нема никаквог разлога да се то не учини, напротив постоји обавеза да се то посебно и нагласн. Y вези с тим, нарочито бих хтео да нагласим, да у овом погледу у области науке, у овој школи, треба водити рачуна о евентуалним моменталним политичким решењима, која могу бити израз моменталне или временски тачно ограничене политичке тактике или стратеги]е, с једне стране, и с друге стране једног начелног прилаза који временски у једном даном моменту, као што сам рекао, може бити неостварљив или неприменл>ив, а што, бавећи се науком, ако хоћете и наставом, људи на нивоу факултета морају подвлачити. Ja ћу подвући неколико ствари ко je се мени чине да морају бити посматране са ове тачке становишта. Такав један пример јесте питање уставних гаранција, унетих у наш Устав за улагање страног капитала, са свим ограничењима која су учинена што je вероватно израз једне моменталне ситуације, каква je потребна у нашем економском развоју ради обезбеђења потребних средстава за проширену репродукдију, за инвестиције. С друге стране, мени се чини да би са становишта политичности и идејности могли рећи да једна таква одредба ништа не значи, да она нити je довукла, нити ће довући било какав капитал ,нити ће створити било какво веће или Iмање поверење да долази до улагања страног капитала у Југославнји. Према томе, ако у оцени потребе доношења једног таквог текста, норме, они који доносе норме то и учине, ми нисмо лишени ни обавезе, ни права, напротив, имамо и дужност и право да о томе договоримо на начин како нам се чини, да би било управо у интересу правилног схвататьа једне такве одредбе. Или, на пример, питање полиса и порекла имовине. Ту имамо обрнуну ситуацију. Нама се стално чини да би било вређање права граВана, иегове интимне сфере, иегове личности, ако би сваких три, пет или не знам колико година, у првом реду комунисти, и не само комунисти вей сви људи давали изјаву о пореклу своје имовине и указивали на порекло своје имовине, и то целокупне имовине а не само непокретностн. Напротив, мислим да бисмо ми у науди морали обрнуто тврдити. Ми бисмо морали подржавати управо уношеие таквих правних норми за чшьеие и даваие оваквих података о пореклу, не ради тога што се неком верује или не верује, него ради тога што су људи и вероватно нису имуни да и у будуће ыейе долазити до имовине на начин који ни je у потш/ности у сагласности са нашим пропнсима, с једне стране, а са друге стране, каткада и са нашим моралом. Трейа ствар о којој бих казао неколико речи, а за коју мислим да исто тако треба да буде подвучена у Платформи, имајући у виду да наша дискусија треба донекле да укаже, сугерише, ако хойете, захтева, допуну или дискусију или даља разматрагьа поводом ових питана, то je питање указивања на карактер државе као инструмента управо овога друштва, и управо радничке класе, што се иначе на неколико места указује. Чини ми се да би било исто тако потребно јасније и директније изразити се