Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

223

ДИСКУСИЈА

Ар

Милан Милутиновић

Другови, Платформу за припрему схавова и одлука Десехог конгреса Савеза комуниста Јухославије, прочитао сам пажљиво, а многе њене делове сам савесно и анализирао. Ова Платформа обухвата анализу свих питања у сувременој ехали нашег револуционарног развитка, развитка нашег самоуправног социјалистичког система. Неоспорно, она je студиозно ушла у све аспекте наше револудионарне борбе у савременој етапи развитка, и посебно у аспекте проблема који спутавају наш развитак, и указала на путеве идејно-политичке и друштвене акдије у сфери даљег социјалистичког развитка. По среди je, према томе, једна веома широка панорама разных проблема револудионарне теорије и праксе. Разуме се, немогуће je удазити у анализу свих тих елемената, свих проблема овога веома комплексно! процеса који се зове наш револуционарни развитак. У свом излагању ja ћу се задржати на једном кругу проблема који улазе, тако да кажем, у нуклеус идејно-политичког и акционог ј единства Савеза комуниста, као водеће снаге нашег социјалистичког развитка. Као што je свима познато, све што смо до сада постигли у развоју нашег социјалистичког развитка, у развоју нашег самоуправног социјалистичког система, а учинили смо веома много, представла дело радничке класе, Савеза комуниста који се бори у револудионарној пракси да обезбеди пре судан утицај радничке класе на све друштвене процесс, на наше друштвено кретање. То je прогресивно мењање друштвеног живота, стварање услова у оквиру развијања самоуправног система за ослобођење човека од разних облика отуђења у сфери производње, у облику државе, бирократије, религије, итд., те и разних нових отуђења који се јављају у савременим условима живота, са веома развијеним техничким напретком, у којима се све више манипулише са разним квантитетима, у којима долази појачано до изражаја бирократија, са великим бројем чиновншптва, бежање у неки апстракционизам, бежање од конкретног. Дакле, у условима у којима се све више и више долази до отуВења човека, до његове пасивизације, до стварања једне анонимке личности, такорећи, до деперсонализације личности. Доба за развијање самоуправног социјалистичког система јесте у исто време, борба за ослобођење човека, за ослобођење радшгчке класе, а са тим и за ослобођење целог друштва. То je борба за хуманије услове радног човека. То историјско остварење je једно могуће на бази револуционарне борбе радничке класе, на бази револудионарне борбе Савеза комуниста и социјалистичких снага уопште, за јачање самоуправных социјалистичких односа. То je пракса која се и даље наставља и која претпоставља одређене квалитете Савеза комуниста и, разуме се, чланова Савеза комуниста, а у вези са њима и развијање њихове акционе, животне делатности. Прва претпоставка овакве револудионарне праксе јесте јединство Савеза комуниста у идејној, политичкој н акционој сфери, са јасном класном оријентацијом то je оријентација радничке класе, са јасном акцијском линијом у правду јачања друштвено-политичке моћи рад-