Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

225

ДИСКУСША

Према томе, Савез комуниста, идејно стабилизован на основама марксизма, у стању je да развија идеолошко-теоријску борбу са разним антисоцијалистичким снагама и концепцијама, које доводе у питање идејно-политичку и акциону снагу, ј единство Савеза комунисха и подривају водећу улогу радничке класе у борби за социјалистичке друштвене односе. Таква схватања и снаге које иза њих стоје, а ми таквих имамо, не могу имати слуха за марксизам и за друштвену стварност која се развија на бази марксизма, не могу имати слуха за социјализам. Наша друштвенореволуционарна пракса у току последњих година уверава нас у недвосмисленост таквог закл>учиван>а. Познато нам je свима, да je у току последњих година дошло до девалвације идејног елемента на бази марксизма, а самим тим и до слаблења идејне борбе и идејне улоге Савеза комунисха. Разуме се, у простору у којем се то слабљење испол>авало, долазило je до продора разних антисоцијалистичких струјања, тежњи и схватања либералистичких, технократских, националистичких и других, које су, морамо рећи отворено, учиниле велику штету нашем револудионарном развитку, нашој револуционарној пракси у току задњих година. Пре свега, суочавали смо се у току последњих година са упорном тенденцијом нарушавања принципа демократског централизма у Савезу комуниста. То се изражавало у разним појавним облицима, било да je реч о доношењу одлука у форумима, ван широке дискусије Савеза комуниста, било да je реч о неким другим облицима који су исто тако опасни по револуционарну праксу радничке класе, који тако рећи руинирају овај веома значајни и Виталии инструмент револуционарне праксе Савеза комуниста. Многи чланови Савеза комуниста су подлегли таквим схватањима, многима je чак и одговарало да се прихвате пракса у раду и развоју Савеза комуниста која неће почивати на принципима демократског централизма. Било их je чак и на високим политичким форумима и позицијама, који су се негативистички односили према овом неоспорном инструменту револуционарне праксе Савеза комуниста. На тој основи се почела стварати Клима у редовима чланства Савеза ко.муниста ,да партијски ставови, партијски закључци, никога не обавезују, да се може дискутовати до миле воле, безгранично, да не треба стварати никакие обавезне заклучке итд. Реч je о обичној измени мишљења, као на некаквом скупу, ако хоћете чак и неформалном. Разуме се, то je уносило дезоријентацију, конфузију, општу неверицу и навртало воду на воденицу либерализхма и разних других негативних струјања и снага, које су управо подупирале и заговарале такву климу, са тежњом да Савез комуниста и његове активности сведу на васпитну функцију, на некакву просветарску функцију као при крају 18. столећа, на дебатни клуб који може о свему да расправља, а који никога не обавезује и који се не сме мешати у друштвени живот, у ироцесе револуционарних кретања. Y ствари, либерализам je на тај начни отворио широко поле делатности разним другим антисоциј алистнчким тенденцнјама и концепцијама —• технократским, националистичким, догматским, ситнобуржоаским, буржоаским, а потискивао класне, револуционарне елементе и њихове носиоце и снаге и на та] начин причинно велику друштвену штету у свим сфе-