Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

237

ДИСКУСИЈА

савремени супер-концентрисани капитализам, чак и у социјалистичком свету долази до унутрашњих одражаја таквих схватања. Ja ћу изнети само један пример, пример проблема који поставља општехехнолошки и технички развој, који за собом доноси огромну моћ менаџерског слоја и девизу побољшања животног стандарда у смислу главне тежње човекове. Та парола која на једном, нетто вишем нивоу носи са собом чак и привидно пацифистичку тезу о конвергенцији двају система, о томе да се капитализам и социјализам постепено приближавају зато што показују споља, у организацији, сличне црте, доводи до рефлекса који се и у добронамерних и код злонамерних луди, у нашелг друштву огледао у томе да je материјалки напредак био схваћен као идентичан са друштвеним напретком, идентичан са настајањем социјализма у нашој земли и, наравно, до смањивања или ниподаштавања разлика које постоје иза тога привида, сличне организадије или некакве симетричности. При томе нисмо били доволно способни да уочимо веома значајна истраживања и веома значајне описе које су о особинама тог високостандардног живота давали сами гьегови сведоци. Тако смо у духовној сфери кренули са једним врло сиромашним схватањем богатства и пуноће лудске личности. Осим тога, дужни смо, чини ми се, да анализирајући ситуацију која je сада y настајању и покушавајући да схватимо класну борбу у међународним размерама и наше место у њој, да уочимо све нове видове тзв. суперкондентрације капитала на међународној сцени. Наиме, у тренутку када долази до извесног примирења политичких супротности између Совјетског Савеза и Сједињених Америчких Држава постоји опет утисак код оних који посматрају процес о којем сам говорио као сукоблавагье држава, постоји утисак о релативном миру и задоволству status quo-ом, док се, међутим, не уочава да супротности, противречности између високоразвијених капиталистичких земала све више губе и долази до стварања разних транснационалних (значи, таквих да премештају националне границе), снага и, ja бих рекао, чак и субјеката, који су далеко моћнији него поједине државе о којима смо ми научили да размишламо. Оне добијају различите називе, међу њима мултинационалне компаније, или наднационалне компани je, али доволно je уочити при том, поред њихове моћи и поред бројки које показују кашиал којим располажу, њихов међународни карактер, како у погледу операција, тако и у погледу капитала и њихов циљ да што лакше у интересу развијеног капитализма експлоатишу неразвијене делове светске територије, неразвијене делове света. Ово опет доводи до нове димензије (било би ту сувише просто говорити о некаквој класној подели између држава) доводи до тога да je становништво, да су читава становништва, појединих региона експлоатисана од читавих становништава других високоразвијених региона, а ту на жалост, наша запажања нису отшила даље од познатог става о томе да долази до аристократизације радничке класе у неким землама или до анализа везаних за класични колонијализам. Y том погледу чини ми се да би требало наставши ону улогу, коју су, рецимо, комшшсти имали пре другог светског рата у раскринкавагьу међународног картела произвођача оружја. То, према томе, нису појаве ко je нису и раније биле уочаване, али данас имају велики знача ј и, ако