Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

245

ДИ СКУСИ JA

изграђују. Само таквн л>уди ће бити спремни да се истински и до максимума заложе за изналажење и уклањање свега ыегативног на путу ка новом и бољем друштвеном систему. Разуме се, то ће бита могуће само онда ако буду убеБени у исторјиску нужност, неминовност прелазног периода, тј. пута у комунизам. Y предност тог над свим осталим системима. Тако нешто je могућно постићи само изучавањем марксистичког погледа на свет, стицањем марксистичког образована, Отуда je, по нашем схваЛ тању, увођење основа марксистичког образованна у школама уопште, t посебно_на универзитетима, један од најреволуционарнијих потеза у по- ( слератном развнтку наше земле. Најме, не треба заборавити истину да 1 социјализам не изграђују само комунисти, као радни људи и грађани наоружани марксизмом-ленинизмом (a озбиљно je питање како и у коликој мери су и комунисти до сада били наоружани овим најмоћнијим оружјем у борби за нове друштвене односе, односно да ли су и у-којој мери своје знање користили у том циљу), већ и остали радни људи и грађани, посебно млади људи којнма je по природи ствари потребно створит услове за стицање марксистичког погледа на свет. Досадашгьи систем образована, посебно на универзитету, у којем није постојао ни довољан марксистички приступ сваком проблему, односно питању у оквиру појединих дисциплина, а посебно у коме није постојао као посебаы предмет основи марксистичког образована (овде уопште не улазимо у питање и проблем форме, обликаГТГ"садржине изучавана основа марксистичког образована) стварао je у образовном погледу непотпуног човека, осакаћеног интелектуалца радног човека лишеног једне основне дименздије нужне за изградњу комуыизма. Поред осталог, сматрамо да je то био један од основних узрока многих негативних појава, а посебно извор најразноврснијих содијализму страних творевина и теорија. Технократизам, бирократизам, либерализам, национализам итд., роВени су, измеБу осталог, и због тога. То je онемогућавало и ньихово благовремено уочавање и, посебно, уклањање. То je озбнљна хнпотека наше прошлости коју нам будућност неће тако лако опростит. Не треба сметнут са ума да je марксистчко образована право сваког радног човека, пре свега радника, и битан услов ниховог живота и рада, остварења њиховог историјског циља и задатка комунистичког друштва. Зато нико нема право да градитеља социјализма лишава тог основног права, атрибута његове личности. Друго питање о којем желим да нешто кажем, јесте питање сукоба и њиховог разрешавања. Нлатфсфма~правилно указује на неминовност сукоба и у новим условима. То je разумљиво када се пође од чинениде да je наше самоуправно друштво прелазног периода бременито противуречносхима. Она такође на много места даје добра решена за нихово сагледаване, укланане, превазилажене и решаване. При томе, Платформа сасвим реално указује на немогућност решавана сукоба одлукама државних и политичких тела, односно државним и политичким механизмима, већ друштвеним договаранем и самоуправним споразумевањем, који се све више афирмишу као ефикасан метод самоуправног решавана заједничких проблема и задатака. МеБутим, имамо утисак да ово питане није довољно