Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

269

БЕЛЕШКЕ

Основна организација удруженог рада и у высоком школству je основнн облик удруживања рада у којем наставницы и остали радни људи и студенхи непосредно и равноправно остварују своја друштвено-економска и остала самоуправна права н одлучују о свим питањима свог друштвено-eKOHOiMCKor положаја. Доходак високошколских установа одликује се слободном разменом рада с корисницима њиховог рада и то најпре и највише у непосредном односу и путем основних интересних зајединца. Само на тој основы може се развијати даље удруживање рада давалаца и корисника услуга и остваривати интеграциј a која полази од OOYP-a и неотуђивих права радних л>уди у њима. - Друштвено договаране и самоуправно споразумевање између удружених радних л>уди и високог школства и осталог удурженог рада постају у наредном времену битан метод усклађнвана развоја привреде, друштва и високог образована. Научно-технолошкы аспект реформе високог школства и његово самоуправно конституисане у склону целокупног удруженог рада чине јединствен процес. Y новим условима высоко школство мора своју целокупну организацију брже прилагођавати систему пермантентног образована. То тражи радикалне захвате у конципирању наставних планова и програма, у сажимању додипломске наставе и скраћивању студија на оно што je неопходна основа за све касније облике образована и усавршавана уз рад у току целог радног века. Синдикат ће се посебно залагати да се високо школство развија у систем образована у који се улази из удруженог рада или установљеног односа обавеза према организацијама удруженог рада и ниховим асоцнјацнјама. Само на тој основи се може остварити већа сигурност омладине у школовану, раду и запошл>авану, шире развијати образоване уз рад, успостављати складније односе између друштвених могућности и потреба за образоване и развијати одговорност свих учесника у процесу образована за постигнуте резултате. Треба настојати да напредоване омладине у образовану буде све мане зависно од материјалних могућности родитеља, а све више од обавеза у удруженом раду и постигнутых резултата. Друга тема саветована je била посвећена марксистичком образовану у систему високог школства. Yboaho излагане на ову тему поднео je др Милорад Бертолино, секретар Универзитетског комитета СК Београда. Y свом излагану др Милорад Бертолино je указао на потребу таквог васпитавана младих у којем ће марксистички приступ бити основ научног размишлана. Настава марксизма и прожимане наставе марксистичким приступом као теоријским и методолошким концептом до сада je било недовольно. Ово je потребно што пре отклоните jep у сваком предмету постоји могућност и потреба марксистичког приступа, барем у идејним и методолошким осиовама те замисли. полазећи од тога да марксизам представља основу научног размишлана. Настава марксизма и прожимане наставе марксистичким приступом као теоријским и методолошким концептом било je до сада недовољно. Ово je потребно отклоните што пре, jep у сваком предмету постоји могућност и потреба марксистичког приступа барем у идејним и методолошким основама тога концепта. Полазећи од тога да марксизам представна основну теоретску мисао и основу идеологије револуционарних снага, које су носиоци социјалистичког и комунисткчког преображаја, и да овај поглед на свет доприноси формирану свестраније и богатије личности човека прогресивно оријентисаног и способног да се активно укључи у друштвено-политички живот самоуправне заједнице, недопустиво je било какво антисамоуправно и антисоцијалистичко манипулисане омладином. Млада генерација није ни унапред конзервативна, као што није ни унапред револуционарна. Зато je треба путем марксистичког образована оспособити за класно-пролетерска схватана социјализма и класну суштину самоуправљана.