Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

272

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

нашој земљи него и у свету. Наука Међународног јавног права у данашнье време не nosHaje хаквог човека као што je био проф. Ьартош. Зато je он незаменљив и зато je његова сырт ненакыадиви гуоитак. У светским размерама изгубили смо наЈзначаЈнији глас наше меЬународноправне мисли и најбороенијег мислиоца о нашим интересима у тој области. МеВународно приватно право je било предмет проучавања проф. Бартоша у времену његове младости. У овој области он нще дао деловит систем, али je обрадио многа питана први пут у нашој науди. Милан Бартош je својим предавањима и низом научних расправа које су скоро континуелно следиле Једна другу унео у ауле факултета и у нашу правку литературу једно ново схватање о Мейународном приватном праву. Интернационалиста по формацији и по љуОави за човека, он je унео у нашу науку једно осе Дање и тон реалности и реалитета. Насупрох тзв. идеалистичкој концепцији хМеђународног приватног права он излаже, брани и развија тзв. територијалистичку кондепцију у Међународном приватном праву, која je долазила као израз све вепег и ширег суверенитета народа и све вейег остварења нових националних држава. Тиме je Милан Бартош показао колико je нужно обезбедити своју сувереност, како би се само уз што пунију сувереност могло бити прави и стварни интернационалиста. Y борби за такво схватање он je васпитао низ генерација, васпитавајући се и сам у додиру са тим генерацијама. А то je било време кад се распламсавала борба напредних снага на Универзитету, борба која je нужно поставила пред свакога захтев за опредедегьем. Taj захтев није био лак, а одговор на нега je био још тежи. Ипак се постепено и уз низ сукоба полако издвајало оно што je напредно и оно што je било спремно да се заложи у отпору против све јаче диктатуре која се увлачила у све поре друштвеног живота старе Југославије. Ироф. Бартош се и сам нашао у томе кругу. Зато, потпуно определен у последним годинама пред друга светски рат, он постаје један од руководилаца покрета отпора у заробденичким и кажњеничким логорима кроз који je хгрошао у току другог светског рата у Италији и Немачкој. О том неговом раду, о тој његовој активности причају се читаве легенде. Целоакупан научни опус проф. Милана Бартоша и гьегов укупан рад пред став дај уи по обиму, ипо знача ју, ипо садржини један од врхунских домета који су до сада постигнути у праву и правној науди у нашој земди. Све то je резултат једног живота, једног рада, једне борбености, једне љубави за дуде и за своју социј алистичку земљу. Биће потребно држати низ научних састанака да би се анализирао сав тај рад и сагледала сва мисаоност и велггчина како резултата његовог рада тако и његових иницијатива ко je су биле исто толико бројне и управо нему специфичне. Сигурно да му се ни друштво ни поједишг не могу за то одужити. Све речи и сва признана су мала, мада она нису изостала. Миган Бартош je 1961. добио Октобарску награду, а 1967. године награду АВНШ-а. Проф. Бартош je један од оних, не много честих научних радника, који су своје знање, ерудицију и агилност хтели и умели да ставе у службу општих потреба нашег друштва, и то од првог дана ослобођена. Ауга je листа само функција које je обавдао, a неисцрпна je листа послова на којима je он радио. Постојало je опште друштвено уверене да je увек корисно имати проф. Бартоша да каже своје мшиъене о правним питанима. То мишдене се створило управо његовим радом, тако да су се многи осећали несигурним ако проф. Бартош није био присутан. А све то био je знак високе вредности неговог доприноса, увек свежег и реалног, у свакодневним пословима у нашем друштву. Управо та тесна повезаноет једног тако изразитог паучника као што je био проф. Милан Бартош са друштвеним животом наше земде учинили су да je он од стране широког круга л>уди био знан, цељен и воден, јер им je био близак и разумдив. А то je могао да постите, и то увек са добром волом и великом дубавду за оно што ради, само човек који je носио у себи незапамћени радни елан и дубав према раду, видећи у раду и лично задоводство и своју дужност према нашем друштву. Jep, зар се иначе може