Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

6

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

рих и нових политичных односа у негирању и превазилажењу старых, у стварању нових и напреднијих принципа који то повезују уколико се продужују и усавршавају они који представљају тековину демокрахије, односно услов успостављања човека као учеспика у процесу политичког одлу чивања”. ( 3 ) 11. Y уставној и политичкој историји наше земље, полихички облици борбе њених народа против туВинске власти и домаћих буржоаских вла дајућих трупа, испољавали су се као борба за бирачко право и демократске принципе изборног система. Такав активан став основных друштвених слојева свих народа Јутославије у односу на изборе као њихово право и као њима нужан политички процес, допринео je у току народноослободи лачког рата и социјалистичке револуције да избори као начело и метод изградње нове народне власти буду веома значајан чинилац развитка и изградњи на основы народноослободилачких одбора. Из тих разлога у овом периоду ми смо имали не само велики број револуционарно-правних докумената о изборима- већ и доста често, према приликама и у мери у којој су то оне дозвољавале, изборе за ова представннчка тела. Тада су се афирмисали и први принщши нашег новог изборног система: непо средни и делегатски избори за нородноослободилачке одборе, везивање набора за демократске процесс и односе, општост и једнакост избора и др. Y том периоду je створена и афирмисана институција зборова бирача, даље опозив и др. После ослобођења, у оквиру изградње новог система власти и учвршћивања уставног система, изграђивао се и изборни систем, почев од уређивања првих избора за Уставотворну скупштгшу. Тада су и била утврђена основна начела тог новог изборног система, као и техника остваривања избора. Та начела су била и класична и нова, jep je револуционарни карактер нове народне власти унео низ својих елемената у садржину изборног система. YcTaHOß.taßaibe и развијање самоуправљања произвођача, a касније његово проширивање y општи принцип друштвеног самоуправљања, и то и као начела, права и „механизма", уносило je постелено нове елементе у изборни систем у Јутославији. Дошло je до проширивања подручја избора, увођењем самоуправне структуре скупштина (већа произвођача, a касннје већа радних заједница), као и увоВењем избора у организацијама у привреди и другим радним организацијама. Друштвено самоуправљање утипало je и на друге промене у изборном систему и изборном процесу као таквом. Бирачко право je постало саставни део општег права на друштвено самоуправљање. YAora радних људи и грађана у условима самоуправл>ан>а тражила je да бирач своје право не исцрпи само у гласању, већ да буде чинилац који носи и контролише изборни процес, те, према томе, ухврБује односно актгшно учествује у утврђивању кандидата. Ово je представљало новину у изборном систему и карактеристику даљег развитка изборног система у Југославији.

(з) БорВевнћ, J., Нови уставни систем, стр, 663. Видетп у овом делу поглавље IX (Изборни систем).