Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

868

АНАЛИ ПРДВНОГ ФАКУЛТЕТА

Већ летимичан поглед на горгье табеле показује да се дједа најчешће повјеравају мајкама. Оне, истина, у највећем броју случајева то и желе, али само њихова жеља не би била довол>на да суд донесе овакву одлуку, уколико не би био увјерен да она не одговара интересима дјеце. Истраживања професора др А. Силајџића на подручју СРБиХ пока3YJY А а се проценат оставлено дјеце мајкама од 1946. године и те како повећао. Тако je у 1946. години он износио 61,9%, а у 1953. години 73,7%. Y 1963. години je овај проценат нешто мањи, али join увијек у односу на 1946. годину већи за скоро 10%. Професор Сњшјџић констатује да није у могућности да ове разлике објасни на задоволавајући начин, али сматра да ова чиньеница у извјесном смислу компромитује принцип равноправности родители ( п ). Y литератури се наводи да je испитивањима судске праксе утврђено да се дјеца повјеравају чешће мајци када су родители из града, a чешће оцу када су родитељи са села. Разлог je доста јасан. Жена у граду je у великом броју случајева запослена, она je радник или службеник, због чега je њена ситуација много иоволнија од жена са села, које су скоро у правилу без имовине и без прихода, па зато ннсу у могућности да обезбиједе смјештај дјеце С l -). Осим тога, данас и модерна психологија тврди да je мајка не само први него и најважнији васпитач, да je она централна личност у психичком животу дјетета ( 13 ). То су управо и разлози збЬг којих судовн дјецу углавном повјеравају мајкама. Ако je утврђено да je за успјешнији исихофизички развој дјетета корнсније прнсуство мајке, ако смо сагласни да je мајка по својој биолошкој предо дређености и својим осјећањима родител који je дјетету више потребан, самим тим смо свјесни да je овдје о равноправности родители скоро немогуће говорити. Међутим, од овог правила свакако има и изузетака. И живот уз оца који се са пуно.лубави и преданости посветио својој дјеци, може бити врло користан, посебно у случајевима гдје мајка нема никаквих услова за њихово подизаие осим желе да дијете остане уз ньу. А то често није доволно. Напротив, са становишта економских интереса дјетета, па и мајке, у таквим случајевима би било много цјелисходније да се дјеца па вјеравају и очевима. Квалификациона структура мајки су послије развода брака дјеца повјерена, указује да je њихова ситуација након развода брака таква да je о болим условима за подизање дјеце тешко говорити.

Окружни суд Сарајево, 1969. г. Домаћица; 108 31,5%

(и) Y том смислу проф. ар Алија Силајџић: „Положа) дјеце у с к ДО] IV питања о разводу брака", Годишњак Правног факултета Сарајево, 1970, стр. 270. (12) Према др М. Младеновић, Увод у социолошју породице, Издање „Рад” Београд, 1969, стр, 322. (iä) Тако: Др М. Кошичек, оп. цит., стр. 195.