Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

8

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

„Тужени за суму од једног перпера и мање нема inducium или consuetudinem, већ je дужан да одмах одговара”. Да свеза seu, или, овде не служи да би се повезала два појма, већ да би се њихово значенье изједначило, дакле не у смислу „ни .... ни” већ у циљу повезивања два синонима види се из даљег текста: „већ je дужан да одмах одговара.” Ова равна значења у којима се у неким текстовима Дубровачког статута налази реч consuetudo намеће, пре свега, обавезу да се доведе у сумњу њено значење и у оним текстовима где би на први поглед изгледало несумвьиво да она значи обичајно право, односно правила обичајног права. Ван сумње остају свакако они текстови где поред речи consuetudo стоји и реч закон или статут. Тако je у једном поглављу речено да се кнез приликом свог устоличења обавезује да ће чувати antiquas consuetudines et statuta civitatis Ragusii, а у два друга поглавља да се тестаментарно располаже »secundum antiqum statutum et consuetudines« ( 31 ). Оваквих текстова има, меВутим, мало ( 31а ). Код свих осталих се мора претходно поставити питагье шта значи реч consuetudo. Y неким случајевима се може на то питање одговорити доста поуздано на основу садржине статутарне одредбе или према начину њене стилизације. На пример, када у Статуту пише да се мираз раније давао без нотарске карте и да je то била antiqua consuetudo ( 3Z ), онда je то, заиста, највероватније, било обичајно право, jep je тепшо замполита да би постојао неки закон у коме би било речено да се за миразна добра не мора састављати нотарска карта. Законом се обично питање форме регулише на тај начин што се набрајају правни послови за које се захтева састављање јавне исправе, па то чини и Аубровачки статут у овом и у неким другим поглављима. На местима где пише consuetudo terrae ( 33 ) такоВе je у питању обичајно право, јер није познато и мало je вероватно да су доношени посебни закони који би важили само за Астареју, а не и за уже градско подручје, али je скоро сигурно да су у Астареји поштовани и локални правни обичаји. С друге стране, поглавље у коме се забрањује викару да од комеса острва наплаћује по један перпер, почиње речима »dicebatur quod antiqua consuetudo erat... «, „кажу да je постојала стара консуетудо” ( 34 ). V овом случају се може закључити да je у питању обичај, а не закон због тога што се из стилизације текста види да je то нешто што није сигурно утврђено, о чему се само говори, а закон би морао бити познат. Насупрот томе, у тексту у коме je прописано да оиај ко прими у своју кућу одбеглог роба, па овај причини штету њш умре, дужан je да плати новчану казну од 12 перпера С 35 ), consuetudo вероватно значи неки

(31) L. St. 1, cap. 1; L. St. VIII, cap. 43, t. 7 и 95, t. 7. (3ia) L, St. 111, 59 и VIII, 67 у којима je печено »nulla consuetudo vel statuta hactenus facta valeant contra istud statutum«, (ниједан обичај нши статута до данас сачиhæhh не важе ако су противни овоме статуту), затам L. St. VIII, 38; L. St. V, 35, t. 9; и L. St. 111, 46, t. 17 где нише »secundum ordinem et consuetudinem«, па ce може основано претпоставити да се са »ordo« упућује на законе, док consuetudo значи обичај. (32) L. St. IV, cap. 4, t. 1. (33) L. St. 111, cap. 46, t. 1. (w) L. St. VIII, cap. 34. (35) L. St. VI. cap. 45.