Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

270

АНАЛИ ПРАВНОГ OAKYATETA

на западу јако изражена подела на капиталисте и раднике, и класни сукоб. Y Србији он истине да масу народа чине ситни сопственици, и да не треба очекивати да ће сами себе експроприсати. Ту je и основна слабост његових схватања, јер како смо раније истакли у Србији тога доба се почео осећати продор капиталистичких односа чији je даљи развој било немогуће спречити. После МарковиВеве смрти историја je то најбоље показала, Србија je улетела у кратак али буран период брзог развоја капитализма који je, са своје стране, припремио, кроз развој друштвених супротности, потребну основу друштвеног преврата. Са друге стране, Марковић није у капитализму видео оно најбитније да je он светски процес и да се мора јавити, мада и у најкраћим формама, скоро свугде где за то постоје услови и у Оним земљама које су економски, географски и културно били отворени за његово деловање. Утолико je и погрешније његово схватање о прескакању капитализЈма као и инсистирање на задржавању извесннх елемената установа нз прекапнталистичке фазе развоја а у првом реду српске породичне задруге. Полемишући о овоме, Енгелс je истакао да je историски немогуће да нижи друштвено-економски систем развитка постане основой изградње социјализма. Свака економска формација мора решавати своје властите проблеме и тек када се супротности капитализма буду толико заоштриле и развиле да постану препрека даљем развоју, спрема се основа за његово обарање. По TOiMe, закључује Енгелс, скраћени пут и начин превазилажења капи талистичке производив могућ je тек када она буде превазиВена у „своjoj домовини” и у „земљама свога процвата”. Тада заостале земле тим примером могу видети како се то ради и тек онда могу да преВу тај скраћенн пут развитка. Ово истовремено значи да тек када капитализам буде престао бити светски процес, може се говорити о скраћеном и мирном путу друштвеног преображаја! Y данагшьим условима ово je реално (искуства земаља Азије и Африке речито о томе говори), али у Марко: вићево доба у Србији за овако нешто услови нису постојали, jep се капитализам тек почео развијати. Ни у земљама где je капитализам поникао, у то доба сшуација није била друкчија, jep ни ту он није достигао своје најбогатије и најизразитије форме. Из несхватања суштине капитализма произилазе, по нашем мишљењу, и најважнији недостачи Марковићевог схватања задругарства. Док je капитализам неразвщен, са изразито приватном иницијативом и своЈином, апсурдно je заснивање великих задруга колективне својине. Пиво материјалних снага и односа не дозвољава нити оснивање, нити развој задруга. Y даљем развоју капитализма материјална база за оснивање задруга се ствара али су оне осуБене на пропаст јер засецају саму бит капиталнзма, прнватну својину. Држава се на све могу&е начине бори против њих, често и незаконским средствпма. Задруге су принуђене да се полако или претапају у капиталистичке радионице и трговине или да пропадају. За то постоје не само политички веВ чисто економски раз лози. Како Кардељ истине, чињеница да задруга постоји у капиталистнчком систему производив принуђује je да производи само на каппталнстички начин.