Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

303

СВЕТОЗАР МАРКОВИН И КРИТИКА БИРОКРАТШЕ

Враћање уназад, окретањем сељацима и традицији српског села, покушај да се прескочи цео буржоаски систем и створи нека врста аграрное социјализма представљао je утопистички потез. Зато он и није остао нншта друга до покушај стварања једне теоријске конструкције. Везаност Марковнћа за патријархалну прошлост своје средине н поред ограВивања од чисто патријархалних елемената, била je ипак пресудна. Међутим, његова анализа и критика бирократије заснивала се на непосредној критици стварности. Марковићева оштроумност уз одређено теоријско знање омогућила je критику бирократије која je преживела нсторијска ограничена у којнма je Марковић живео, средину и догађаје који су га инспирисали. Марковићева критика бирократије има оне елементе универзалностн карактеристичне и за Марксову критику у истим тачкама: да je реч о слоју који објективно постоји као засебан део друштвених интереса, и да отуда пароле о служењу општем интересу представљају идеолошку фасаду иза које се крију ускогруди слојни циљевн. Марковић се очигледно колебао око тога да ли су „чиновници” уопште већ као позив штетни за друштво. Он найме дуга није увиђао да организација модерног друштва захтева апарат административних службеника. Имајући као узор прединдустријско уређење српског села, разумљиво није задирао у неминовности типа уређења које га само по себи није занимало. Тип власти, тојест, класна организованост друштва представља одредницу на основу које ће у том друштву бити бирократпје њш je неће бити. Тога je био свестан, па je његова концепција небирократског друштва почивала на иницијативи и владавини широких слојева радног народа. Борећи се против бирократије отишао je даље, у визију новог друштва. Критика бирократије као критика целокупних односа у Србији XIX века, остаје један од Марковићевих најозбил>нијих теоријских доприноса.

Слободанка Бакић-Асшњановић

РЕЗЮМЕ Светозар Маркович и критика бюрогсратии Автор исходит из убеждения, что политические идеи Светозара Марковича полностью основываются на критике бюрократии, являющейся главным тормозом развития общества. Бюрократия является основной причиной разорения крестьянства, узурпации власти и препятствием к дальнейшему развитию страны и к свободе граждан. Вместо дальнейшего развития традиционных сербских демократических форм устройства, возникших в деревне, ищутся обрасцы в среде, совершенно отличной в историческом, экономическом и культурном отношениях. Автор считает, что критика, которой подверг Маркович бюрократию, относится как раз на тех, кто живет за счет трудового крестьянства, и что она является троякой, относясь на критику монархии, либеральной партии и самой бюрократии. Марковић, хотя и признает монархию как историческую необкодимость, но является ее непреклонным противником. Существование монархии он связывает с утерей свобод, с усилением государства, бюрокра-