Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

463

СТУДЕНТСКИ РАДОВИ

Y „Економско-филозофским рукописима” Маркс разликује четири вида отуБења: 1. Отућење од производи своје делатности која постаје независна слепа сила; ~Предмет произведен радом, ньегов произвол, супротставља се њему као туће биће, као, сила независна од произвоВача. Произвол рада јест рад који се фиксирао у једном предмету, који je постао ствар, то je опредмећење рада. Остварење рада јест његово опредмећење. Ово озбиљење рада појављује ce у национално-економском стању као обестварење радника, опредмећење као губитак и ропство предмета прнсвајање као отућење, као оспољење" ( 21 ). Производ рада ce отуђује од произвођача, јер не припада њему као творцу. Он губи над н>им контролу чим га je произвео, a сусрешће га на тржишту као туЬ произвид до кога може доћи само посреди© (новцем). Проязвод присваја нерадник с циљем да увећа своје лично богатство и друштвену моВ. Но и он га мора отуђити од себе, изнети на тржиште и предати неизвесној судбини његових стихијних закона. А са њиме од предаја и своју властиту судбину, јер од судбине робе на тржишту зависи и његова егзистенција као капиталисте. Крајња последила отуВења од произвола своје делатности јесте парадокс да: „Радник постаје утолико сиромашнији уколико производи више богатства, уколико његова производња добива више на моВи и опсегу. Радник постаје утолико јефтинија роба, уколико ствара више робе”. (Исто: 245). Није потребно много напора па да се у овим радовима уочи идејна нит која Be касније послужити као о'косшща за низ студија „зрелог Маркса”. 2. Отућење од соме радне делатности: „Али отуВење се не показује само у резултату, него и у акту про изводње, унутар саме производив делатности. Како би се радник могао. туБе супродставити произволу своје делатности, ако се у акту производње сам себи није отуВио: произвол je само resime дјелатности, производње”. (Исто, стр. 248). Његова радна делатност постаје раднику наметнуто „нужно зло”, борба за биолошки и економски опстанак. A људски рад, који се од животињског рада разликује по томе што je свесна, сврсисходна и слободна делатност, у.место да постане афирмација генеричке суштине и нзвор стваралачког задовољства што хуманизира природу и осмишљава л>удске односе претвара се у извор мрцварења, патње и зла. Разлог

(21) Маркс Енгелс: „Рани радови”, „Напријед”, Загреб, 1967, стр. 246.