Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

466

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Чини ми се да се ту објашњење узрока отуђења човека не само поједностављује већ окреће на главу. Наиме, тврдььа да je приватна својина узрок отуђења рада, не салю да се не оснива на Марксовом сталовишту већ му je сасвим супротно, Y „Еконодмско-филозофски.м рукопи•сима” он објашњава: „Дакле, подмоћу отућеног, оспољеног рада, радник производи однос човјека према томе раду који je раду туВ и који се налази изван рада. Однос радника према раду производи однос капиталиста према раду, или како се иначе назива послодавца. Приватно власништво je, дакле, произвол резултат, нужна конзеквенција оспољеног рада, спољашњег односа радника према природи и према самом себи” (Исто, стр. 255). Смисао je сасвим јасан; приватна својина није узрок већ последица огуВеног рада, исто као што ни богови првобитно нису узрок већ последила религиозног отуђења. Тек касније, тај однос условљености постаје узајаман (Исто, стр. 257). Зато не би требало да збуњује што приватна својина на средствима за производњу настала као последила пролеса отуђења рада, као иегов материјални супстракт, поприма садмостално дејство и сама постаје основа разних видова отуВености човека у друштву. Jep, приватна својина je основ класног груписатьа, појаве државе, политике, идеологије и других политичких феногиена који, иако су човекове творевине, постају својеврсни „господари” над ныш. За Маркса значи нема дилеме: у питању характера рада а не у питању приватне својине садржан je основни узрок човековом отуђењу. Превазилажење друштвено-еконодмских услова у којима се раБа отуВени рад једини je пут који води ослобоВењу човека. Свакако да je укидање приватне својине значајан корак и бнтан предуслов на том путу. Али, велика je илузија да са укидањем приватне својине нестаје и услова за отуВење човека. Ову чшьешщу потврБују и савре.мена солија.листlГЧка друштва у којима се чине тек први корали ка превазилажењу отуВености човека. Различити облици отуБења које сусрећемо као последилу општег отуВеља човека у модерном индусхријском друштву, показују да се овај пробледМ и данас јавља као један од најактуелнијих пробледма савременог човека и савременог друштва, пре свега, солијалистичког ( м ). Отуда изложене Марксове идеје о отуБеньу човека садрже своју пуну вредност и данас, не само за капитализадМ већ и за содијалистички • свет, као критика и као (лил идеал) коме треба тежити; превазилажењу отуђења човека.

(25) Ynop. Братислав Петровић: „Феномен оту!эеlьа je још изразитији у условима друге индустријске револуцнје. Поцепаност л>удске .алчности, деформнсаност међул>удских односа, размрв.ъеност човековог рада, усалиъеност л>удске личности и деперсоналнзација то су основне карактеристикс положа]а личности у савремеиом класном (грађанском) друштву". („Савремена филозофија”, „Марксизам”, ..Рад", Београд, 1970, стр, 43). Предраг Враницки: „Егоцентризам, разни облици ижlгв,\эаваи>а, подвајања .шчности на официјелну и приватну и разпе друге мора.\не аберације ко je из тога произилазе само су облици алијенације човјека у социјализму". (.дМаркс и савременост” бр. 2, 1964, стр. -486).