Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

369

ЈУГ. YCTABHOCT У СВЕТЛУ ОДДУКА И ЗАСЕДАЊА АВНОГ-а

с обзиром на њихово место у новом уставном и правном систему Југославије, да je била реч о „супремативном уставу”. Наиме, чињеница да. су земаљска антнфашистичка већа, посебним одлукама, политички одобрила рад својих делегација на II заседању АВНОЈ-а, указује и на то да су ова већа прећутно и посредно се сагласила с доношегьем самих одлука АВНОЈ-а, као првог револуционарног устава нове југословенске федерације. Не улазећи овде ближе у више или мање формална обележја једног федералног устава, овом приликом треба подвући још једну његову карактеристшсу која се можс односити и на одлуке ЛВНОЈ'-а. Наиме, сагласно мишљењима у низу теоријских дела о федерацији и федерализму, да je битна карактернстика федералног устава да садржински стварноцримењује начело федерализма у уставно.м систему и државном уређењу,. можемо, што се тиче одлука II заседања АВНОЈ-а, да уочимо и по дву-■ чемо да су оне, заједно с другим савезним актима уставног значаја, као и уставним актима 'земадских антифашистичких вепа и каснијим актима федералних једхшица, такође уставног значаја, не само заснивале већ и у пракси ocTßapiißave основне облике, институцнје и обележја федеративног принципа у систему нове Југославије.

IV. Одлуке II заседања AB НО J -а и основе новог уставноправног система и нове йемократске уставности Револуција je значила за нас дубли процес него што се то може свести на политички акт мењања власти у класном и полихичко-органнзационом погледу. Мада у првој фази, зб'ог својих историјских посебности, није битније мењала соднјално-економске односе, револуција je ипак мењала низ односа у друштву, a међу њима и неке социјално-економске односе. Све те односе требало je правно уређиватн. (1) Y складу с основним класним и историјским опредељењем, јер je била реч о процесу који се све внше развијао примајућп обележја социјалистичке револуције, уређивао се низ односа са различитих подручја живота на ослобођеним хериторијама. Ауторитет одређеннх облика в мера тог уређнвања, утииао je, често у веома високом степену, на жи вот „народноослободилачки” организоване, али још неослобођене тери торије. То уређивање односа се, постепено, у условима стварагьа органнзације народноослободилачкпх одбора, све више „правно” обликовало н учвршћивало. Народноослободилачки одбори, штабови партизанских одреда, виши војни штабови, главнн н а род но осл обо ди лачки одбори и главки штабови за будуће федералне јединице, те на крају и Врховни штаб Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије као и касније АВНОЈ преко свог Извршног одбора доносили су различите акте којима су се уређивали основи и организација новог система власти, а такође уређивале и различите „ситуације”. Такви акхи, а меЬу њима доста често и прописи, доносили су се на целој ослобођеној територији,. почев од 1941. године па надаље.