Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

362

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

преображаја друштва y Југославији на социјалистичким основами омогући путем различитих видова самоодређења и ослобођења у борби против окупатора и њихових сарадника. Револудија je у нашил! условима представљала нревасходно један ослободилачки процес радничке класе и радних луди, народа и нација од различитих видова отуВења, која je био проузроковао и одржавао предратни социјални и политичко-државни систем. Вишеструко ослобЪдилачки те зато дубоко хуманистички характер. Y условима борбе против окупатора и њихових сарадника, доприносио je масовном характеру социјалистичке револуције у Југославији. Такав характер револуције претпостављао je стварање и развијање свести маса о диљевима револуционарних процеса. Он je стога претпостаал>ао активно учешће свих носилаца револуције и њихов релативно непосредан утицај на уређивање револудионарних токова. А те токове организовала je и водила Комунистичка партија Јутославије под руководством друга Тита. Само органИзовање и усмеравање токова револуције тражило je да се она и принципијелно и институционално изрази и афирмише преко једног новог система. Значи, да би се остваривало и остварило самоодређење, оно je захтевало одговарајућу активност, која je опет претпостављала и исказивала се кроз учешће односно пархиципадију свих људи у тим активностима. То je условило стварање једног новог политичког н уставно-државног система. Заснован на широкој сслободилачкој гкцији, тај систем je y својој битн био демократски. Y том правду се нужно даље развијао и учвршћивао. Овакви револуционарни токови захтевали су новине у облицима, као и новине у битним приндшшјелннм решењима. Тражиш су и претпоставл>али новине у решавању односа измеВу политичког система власти и друштва, оног његовог „већинског дела”, који je изводио револуцију. Да би ослободилачки процес и сама борба за социјално и национално самоодређење били реални, они су нужно претпостављали „полицентризам” у основној акцији. Међутим, истовремено су захтевали и основни друштвени „централизам”, који се на тај начин остваривао помоћу сталне .децентрализаније". То су били разлози који су и омогућили и захтевали да се револуција „институционално" оствари, поред осталог и путем једног новог специфичног федерализма, као и нове видове партшџшације. Тада, природно, још није могло бити успастављено пуно самоуправљање у локалним заједницама. Међутим, дати су основи за развијање једног новог типа „народно-одборске самоуправе”. Ова нова самоуправа се у датим условима Ситно разликовала од локалне самоуправе у класнчном смнслу. Револуција je ове институционалне проблеме решавала, пре свега, непосредно, стварајући својо.м праксом основе за дале начелно нзграђивање и осмишљавање институција новог политичког система. Y том смислу су и настале одлуке Другог заседања АВНОЈ-а, чија je концепција и садржина изражавала овакве друштвене токове. (2) Основни циљеви револуције, формулисани у разним документима сводили су се на успешно остваривање ослобоЬеша од окупатора.