Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

421

ГАР АНТИ JA ЗА ИСПРАВНО ФУНКДИОНИСАЊЕ СГВАРИ

од битног знача ja доказати да je недостатак односно узрок недостатка tiocTojao пре или у моменту предаје ствари. Код гарантије за исправно функционисање, ствари стоје другачије. Од ње се ово доказивање не тражи. Да би дошло до одговорности по основу гарантије за исправно функдионисање потребно je да се недостатак у функционисању или престанак рада ствари исполни у току датог гарантног рока. Сама чиньеница да ствар не ради исправно или да je престала да ради у току овог рока, довољна je да дође до примене правила о одговорности због неисправног функционнсагьа. ИзмеВу одговорности о којима je реч разлика се огледа и у чнн>енгщи да се општа одговорност за материјалне недостатке ствари претпоставл>а, а то значи да до н>е долази и у случају када je странке својом вол>ом нису предвидело, док се одговорност по основу гарантије за исправно функционисање не претпоставља. Одговорност за матери] алне недостатке има своју подлогу у закону, и то у правилима диспозитивног карактера, због чега je странке споразумно могу мегьати то јест, могу je ограничгпи, а у неким случајевима и искључити. Одговорност по основу гарантије за исправно функционисање, ако законом није предвиђена, а споразум о њој je изостао или једнострано није дата, не може се претпоставити. Ако je законом регулисана, правила о гарантији су, углавном, императивное карактера, na je странке својом волюм не могу мен>ати, то јест ограннчавати или искључивати. Одговорност за материјалне недостатке и гарантија за исправно функдионисање, како je већ речено, могу настати и ex lege и ex contractu. МеВутим, и поред те сличности ,разлике се измеВу ових двеју одговорности огледају и у томе што се гарантија најчешће даје у виду гарантног листа, који може да уследи или као резултат једнострано изјављене BOzbe, или као резултат споразума странака или као резултат законског нареВења. Одговорност за материјалне недостатке не настаје на основу издатог гарантног листа, то јест дате гарантије. Њен основ je у уговору о продаји. А уговор о продаји настаје сагласношћу вол>а двеју страна. Он не настаје ни по наређењу закона, ни једнострано изјављенохМ воЛ)Ом. Код гарантије за исправно функционнсање уговор о продаји се јавља као њена претпоставка. Jep без закљученог уговора о продаји, гарантија не може да производи своје дејство. Отуда je она за овај уговор тесно везана, иако он не представља н>ен непосредни основ настајања. Ако би било супротно, тада би одговорност за исправно функционисање била присутна у сваком уговору о продаји, што не одговара стварности, а то значи истини. Ао одговорности по основу гарантије за исправно функционисазье долази само ако je она дата, било једнострано-, било споразумно, било по нареВењу закона. Разлике измеВу двеју одговорности које се овде упоређују, огледаjy се и у погледу субјеката одговорности. По основу опште одговорности за материјалне недостатке ствари као субјект одговорности јавља се продавай, док се по основу гарантије за исправно функционисање ствари као субјекти одговорности јавл>ају било продавай било произвођач ( 8 ).

(8) Скипа, чл. 430; Нацрт Закона о облигацијама и уговорима, радни материјал, јули 1974, чл. 482.