Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

431

ПОТПУНО И НЕПОТПУНО YCBOJEH.E

пунолегства бити обавешхен од стране усвојилаца или пак неких других лица о правом стању ствари. Штавише, смахрамо да од њега не би ни требало крити истину, измеЬу осталог, из бог могућих импликација на доцнији евентуалнп инцест, алн je, са друге стране, питање када му je треба саопштити да ли док je joui сасвим мали или доцније (и када) invìi после пунолегства. Преднацрт ово није регулисао, оставлено je да о томе одлуче сами усвојиоци. Међутим, у теорији се помињу и мишлен>а да истину не треба уопште саопштавати усвојенику јер ма како она опрезно саопштена изазива трауме и тешке психичке последние и на усвојеника ина усвојиоце ( 8 ) односно на њихов даљи живот и односе. Поред потпуног усвојења конципираног на изложени начин, Преднацрт предвиђа и обично усвојење које подразумева оно што називамо непотпуним усвојењем. Због јасноће закона, посебно у потпуног и непотпуног усвојења, Преднацрт би требало терминолошкн дотерати утолико што би оно што Преднацрт назива усвојењем требало ыазвати непотпуним усвојењем, што у суштини и јесте. Поред увођења потпуног усвојења Преднацрт садржи још неколико нових одредаба. Тако je нова одредба чл. И. којом je предвиђено да орган старателства може одлучитн да ће се усвојење заклучити и против воље родители који не живи заједнос а дететом, уколико тај родител противно интересима детета ај. неоправдано одбија да да сагласност на усвојење. До сада таква могућност није постојала јер против воде једног односно оба родители дете није могло бити усвојено, сем у случајевима где се сагласност родители не тражи, што ни у Преднацрту није мењано (чл. 10). Преднацрт затим предвиђа могућност да се усвојење (непотпуно) прошири и на брачног друга усвојиоца, уз пристанак лица ко ja су учествовала у поступку заснивања усвојења (чл. 13). У слови, наравно, морају бити испуњени. До сада, покрајински 3Y као ни бивши ОЗУ нису изричито регулисали овакву ситуацију, али je због целовитости и квалитета самог закона корисно' отклонити правке празнине кад год je то люгуЬе, па je из тог разлога добро што je једна оваква одредба нашла места у Преднацрту. Посебну пажњу, по нашем мишлењу, заслужује одредба члана 21. Преднацрта, по којој орган старателства може одлучити да се .дете привремено повери будућем усвојиоцу на васпитање, бригу и старање. Дил> овог „пробног усвојења” може се посматрати са становшита заштите интереса и усвојилаца и усвојеника. Усвојиоци могу бити заинтересовани за могућност узимања детета на привремено стараьье ради проверавања својих способности за подизање детета и личне спремности на одрицање које нега и васпитагье детета најчешће захтева. Сем тога, за време овог привременог усвојења доћи ће до изражаја и особине детета, што може бити важно за дефинитивну одлуку усвојилаца.

(8) Проф. др М. Митий, Нераскидиво усвојење, Наша законитост Gp. 4/1969. год. стр. 294. помш-ье неке случајеве из анкете коју je спровео један наш недељни лист, у којој су анкетирани изнели своја нскуства о овоме и из чега произилази да истину не би иикако требало откривати јер она тешко погаЬа усвојеника и уноси немнр и неспокојство у њпхов д.о тада нормалан и срећан живот.