Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

447

ПРИКАЗИ

не. Оне ће и у наредном периоду имати најдинамичнију стопу раста. Међутим, ове гране не могу бити искључиви носиоци полови будућег пндусхријског развоја, jep у 1970. години учествују са свега 20, SV» Y укупној индусхријској структури. Због тога, поред ових индустријских грана, за покретаче будућег индусхријског развоја Војводине треба узети још и прехрамбену, металну и електроиндустрију. Ове индустријске гране не остварују динамичну годишњу стопу раста (прехрамбЬна око 3,1% а металла и електроиндустрија 2,5%) али се опредељење за њих као покретаче будућег развоја заснива на: 1) учешћу ових грана у индустријској структури Војводине, 2) природным потендијалима за развој (прехрамбена индустрија), 3) изграЬеним капацихетима, и 4) осталим компаративным предностима (кадрови, традидија итд.). Y укупној индустријској структури Војводине прехрамбена индустрија учествује са 24,1°/о (1970. година), док ce њено учешће y овој години процењује на 19,3%. Метална и електроиндустрија у индустријској структури Војводине учествују са 25% (1970. година), док ce предвиђања за ову годину крећу око 28,7°/». Полазећи од учешћа индустрије у друштвеном произведу привреде Бојводине (26,1% у 1970. годный), од индустријске структуре и стопе раста појединих индустријских грана, професор Бандин закључује да се „у садаппьем моменту Војводина не може класифидирати ни у развијена ни у неразвијена већ у дгпргсивна подручја (подвукао Т.Б.), у подручја која заостају у динамици привредног, а посебно индустријског развоја. Индустријска база je недовољно развијена, посебно у оквиру најпропулзивнијих индустријских грана (пронзводња и индустријска прерада нафте са петрохемијом и хемијска индустрија), са уским асортиманом производив и његовим успореннм трансформацијама, са неоптималним и застарелым индустриј ским капацитетима итд. Једном речју, индустрија Војводине није довольно продрла у нове квалитативне процесе савременог индустријског развоја, те je њена индустријска структура добрим делом једнострана” (подвукао Т.Б., стр. 60). Полазећи од оваквог индустријског стања у Војводини, од улоге и значаја пндустрије за будући привредни развој (преображај основне привредне структуре и динамизирање стопе раста друштвеног произвола), с правом се мора поставит гштање у којем правду треба да буду оријентисане будуће индустријске тшвестиције. Или, join конкретније, какве треба да буду релације инвестирања у реконструкцију и модернизацију постојећих и у изградњу нових индустријских капацитета. Како Војводина не спада ни у развијена ни у неразвијена подручја Југославије, н>ој не би одговарала ни искључива оријентација на изградњу нових капацитета, ни искључива оријентација на реконструкцију и модернизацију постојећих. Привредној и индустријској структури Војводине одговараће, дакле, у наредном периоду, дуална оријентација у пласману индустријских пнвестиција. Основни разлози за оријентацију једног дела индустријских инвестиција у правду реконструкције и модернизације јесу; 1) висок степей застарелости средстава за рад, 2) низак ниво техничке опремљености војвођанске индустрије, 3) нужност диверзификације асортиманске структуре производње, и 4) нужност освајања вшиих фаза нрераде. Индустријске инвестиције у изградњи нових капацитета треба, пре свега, да (Гуду оријентисане ка новим капацитетима у оквиру пропулзивних индустријских грана производња и индустријска прерада нафте, хемијска индустрија, индустрија грађевинског материјала, метална и електроиндустрија, па, донекле, и прехрамЗена индустрија. Исто тако, наравно, и ка изградњи нових индустријских капацитета у осталим гранама, који се могу ефикасно укључити у конкуренцију на домаћем и светском тржишту.

Треће, последње поглавл>е рада, бави се проблематикой индустријскот рејонирања. Како- истине професор Томислав Бандин, досадашњи индустријски развој у Војводини je имао изразита обележја стихијног