Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

454

АН АЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Овај рад je скромны покушај да се констатују постојећи и предложе нови одговори на основна питања; о проблему отуђења и могућности ослобођења човека као и да се укаже на одговоре које je дала сама друштвена пракса у развоју социјализма С 1 ).

1. Појам, и различита схватања отућења и разотућења човека Појавно гледано за појам отуђења наше здраворазумско мишљење везује различите садржаје изведене из етимолошког значења израза „алијенација” ( 2 ). Тако се под „отуђењем” у нашем свакодневном животу подразумева удаљавање, туђење па чак и растанак за дуже време од пријатеља ранијих по-знаника. Не ретко се негативно особине неког човека изједначавају са отуЬетьем. Богато значење и честу употребу израз „отуВења” има и у поједшшм наукама ( 3 ). Очигледно да нас ово набрајање света што обухвата израз „отуђење”, није нимало приближало појму отуђења. Остали смо на површини емпиријског. Да бисмо проникнули у суштину проблема погледајмо прво до чета су дошли они чија je мисао успевала да разоткрије варљиву површину појавног. Платон je својим учењем о објективном идеализму и настојањем да из света идеја (истинскот бића) изведе матери ј алии свет ствари (про(i) Термини „отуђење", „разогуђење" човека эбог разноврсних значења које имају и мешања са љнма сличним („опредмећсње", ~самоотуђење", „осподење" и „ослобођење") често изазивају неспоразуме у теоријским расгтравама. Да би се то избегло неопходно je одредитн значење које ће им се иридавати у овом раду. Израз „отуђење" се утютребл>ава у ширем и ужем смислу. Y ширем смислу израа ~от\ 7 ђење" обухвата произвођење као укттшост л>удск!ьх активности тј. опредмећивање човека у његовим физичким или производима. Значч, ~отуЬен>е" у ширем смислу исто je што и „опредмећење". Y ужем смислу израз ..отуђење" означава само једаи вид оту ђења у ширем смислу (опредмсћења) , оно што човеку иначе пр!шада или му je својствено а што му постаје туђе из различитих разлога. Ми ћемо употреб.ъавати израз ~отуђење" у овом ужем смислу jep се он заснива на изворној iMapKcoßoj мисли. Израз ~разотуђење" иако се по правилу јавл>а у пару са нзразом „отуђење" je неадскватан и непрецизан. Пре cucia зато што он у себи садржи претпоставку о постојању отуђења, те нам сугсрише да je човек првобитно био неотуђен и да се разотуђујући се, враћа том првобитно неотуЬеном стању. Стога сматрам да бн израз „ослобођење од отуђсња човека" био прнк<\аднији, иако je његова тчютреба у георији изузетна. Ми ћемо уиотреб.ьавати оба ова израза (~разотуђбња" и ~ослобоЬеи>е човека' ) али са заједничкпм зиачеlьем: превазилажење отуђења човека. (2) Израз „алијенација" има порскло у латинском језику (»alienatio«) где je означавао; оту г Ьен>е отуђивање, размена, продаја и сл. Ближи данашн>ем значсњу јесте француски израз: »aline« којп означава: оно што не прнпада себи него некоме или нечему друтоме.

(з) Гајо Петровић y свом делу „Алијенација и дезалијенадија” помшье основна зпачеља израза „отучьеЬс" које он има у појединим научним областима. ~Y праву оно обичпо значп преношење власништва с једне особе на другу (купопродаја, дар или краЬа). Y медицини и психијатрнји „алијенацнја" je пазив за одступање од нормаушостн, тј. за душевну болеет или „лудило", а у психологијн и социологи]» „алијепацијом" сс често назива индивидуално осећање туђости према дргпггву, природп, другим л.удима или самом себи. За многе социологе и филозофс отуђење je исто што и реификација или остварење, тј. акт (или резултат акта) прсображавања људских својстава дјеланости и одпоса у својства, односе и дјелатности ствари које су независнс од човјска и уиравл>ају љсговим животом. „Проилеми филозофије марксизма", „Рад", Београд, 1967, стр. 171.